Усред неизвесности и стрепњи и пред онима који најављују претећу будућност, добро је следити савете многих мудраца да живимо у садашњости.
Сваки циклус који завршава обавезује нас да погледамо на време пред нама као на почетак нове приче коју ћемо ускоро живети. Почетак нове године несумњиво је један од тих цикличних тренутака који нам пружају прилику да завиримо унутра и обновимо своје унутарње путеве, лавиринте које смо прокрчили у непрестаној потрази за смислом.
Данас нас друштвени контекст у којем живимо неумољиво подстиче на размишљање о томе да се налазимо на крају једне ере, без знања о томе куда води нови историјски циклус. То не треба да нас узнемири или изненади јер и без такве апокалиптичне слутње непрестано смо подвргнути променама, иако заварани илузијом трајности. Познато је да су нам као база за успињање потребни сигурност и стабилност.
Усред таквих неизвесности и стрепњи и пред онима који најављују претећу будућност, добро је следити савете многих мудраца да живимо у садашњости, на што указује древна крилатица carpe diem, коју је сковао римски песник Хорације. Многа су значења додељена овим двема јечима, у складу с духом различитих времена и менталитета. То је позив на свест о ономе што имамо у рукама, на овде и сада, да се не препуштамо искушењу да чезнемо за прошлим временима или се бојимо или жудимо за будућношћу у коју бежимо са својим испразним тежњама.
Живот у садашњости помоћи ће нам да ценимо ко смо, шта смо постигли, да освестимо инструменте који нам омогућују да у сваком тренутку будемо усклађени са оним што нам живот нуди, да препознамо могућности које нам он пружа и потешкоће које морамо превладати.
Филозофи ренесансе довршили су ову класичну препоруку саветом да срећно живимо садашњост. „Не цени посед нити тражи положај, бежи од прекомерности и трговања, буди срећан у садашњости”, говорио је Марсилио Фићино. Цео програм за почетак нове године, нове садашњости.
(Нова Акропола)
