Не воле се нижи тонови због омиљене музичке групе, већ због осећаја сигурности насталог пре рођења.
Више од гитаре, чак и бубњева који дају ритам песми, бас инструменти су оно што нас тера да климамо главом, плешемо и пратимо ритам песме. Бас деонице изузетно су важне јер је наш мозак направљен тако да боље препознаје ритмове када се изводе нижим тоновима. Све је то због осећаја сигурности и удобности који смо развили још у мајчином стомаку. Девет месеци фетус је окружен звуцима. Када се наше чуло слуха развије у мамином стомаку, између 4. и 5. месеца, звук откуцаја срца мајке и пулсирање крвотока су нешто што нам постаје познато. Ове звуке наша подсвест бележи и идентификујемо их са осећајем сигурности и задовољства.
Мерећи вибрације у материци, научници су установили да оне утичу на наше памћење и да стварају јаку повезаност са осећањем сигурности и удобности. Због тога сви морамо имати ову меморијску везу сачувану у нашој подсвести.
Др Ли Салк, професор педијатрије и психијатрије Медицинског центра Универзитета Корнел, извео је експерименте 1960. године који су доказали да су бебе, које су стално биле изложене звуку откуцаја срца и то брзине од око 72 откуцаја у минуту, осећале умирујући ефекат тог звука. Због тога је 70 одсто беба у студији изгледало срећније, мање су плакале и лакше напредовале и добијале на тежини. Др Муроока са Одсека за акушерство и гинекологију Универзитета Нихон писао је у својој истраживачкој тези 1982. године о везивању примарног неговатеља и детета у ситуацији у којој су обоје били изложени одређеним звуцима. Закључак овог истраживачког рада је да је изложеност новорођенчади и старијих беба звуцима на које су навикли у материци имала умирујући ефекат на њих. После ова два пионирска експеримента, спроведена су бројна слична истраживања.
Мерећи вибрације у материци, научници су установили да оне утичу на наше памћење и да стварају јаку повезаност са осећањем сигурности и удобности. Због тога сви морамо имати ову меморијску везу сачувану у нашој подсвести.
Пионир јапанског развоја свемирских ракета, др Хидео Итокава, у слободно време свирао је виолончело. Вибрације које настају при свирању овог гудачког иснтрумента дале су му идеју да осмисли посебан звучник за преношење нискофреквентних вибрација у тело преко коштане проводљивости. Установљено је да се звуци нижег регистра преносе на тело као вибрација и дају угодну резонанцу. Ниже фреквенције имају невидљиву моћ која помаже психолошком благостању и физиолошком здрављу.
У Друштву хармоничних наука Јапана промовишу се чак три методе лечења звуком. То су звуци из природе, исцељујућа вибрација и техника говора преко даха. У децембру 2018. компанија „Хонда” представила је дечју играчку под називом Honda Sound Sitter. У питању је мекана, плишана играчка која пушта звук новог „Хондиног” спортског мотора. Има могућност репродукције звука мотора, а и снимања. Ефикасност играчке тестирана је код веома малих беба. Код 11 од 12 којима је дата играчка резултати су били позитивни – деца су престала да плачу, пулс им се успорио и генерално су постала мирнија.
Зато чак и одлазак у клуб у којем је музика гласна, а од басова нам подрхтава тело, доноси препознатљив осећај угодности и опушта нас. И научници кажу, није нам то од модерне музике и популарних извођача већ од онога што смо научили док смо били у мајчином стомаку.
За потребе овог пројекта испитано је много различитих звукова мотора и упоређиван је њихов квалитет. Различити мотори аутомобила нудили су различите врсте опуштања тела. Аутори једне студије, објављене у научном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, бавили су се везом између музичких тонова нижег регистра и могућности да бас инструменти преузимају основни ритам музике. Другим речима, бас деонице, то јест мелодијске линије, изузетно су важне јер је наш мозак направљен тако да боље препознаје ритмове када се изводе нижим тоновима.
Басиста „Ред хот чили пеперса”
Више од гитаре, чак и бубњева који дају ритам песми, бас инструменти су оно што нас тера да климамо главом, плешемо и пратимо ритам песме.
Зато чак и одлазак у клуб у којем је музика гласна, а од басова нам подрхтава тело, доноси препознатљив осећај угодности и опушта нас. И научници кажу, није нам то од модерне музике и популарних извођача већ од онога што смо научили док смо били у мајчином стомаку.
(РТС)
