Бермудски троугао је измишљотина. Авиони и бродови не нестају у подручју између Порторика, Флорида и Бермуда више него било у којем делу света. Иако постоји много природних механизама који могу потопити бродове, готово ниједан од тих овде не постоји.
У разговору за „Њузком”, познати научни комуникатор један Карл Кружелницки из Аустралије рекао је да је проценат бродова и авиона који нестају у том подручју „исти као било где другде на свету”. Уз напомену да је близу екватора саобраћај веома густ.
Мит је настао када је неколико важних војних конвоја – и каснијих спасилачких екипа – нестало у Бермудском троуглу између Првог и Другог светског рата. У стварности, ужасно време и мање издржљиви бродови и авиони више ишчезавају. Поједини пилоти били су склони катастрофалним грешкама, укључујући често губљење, опијање уочи лета, чак и изостављање одговарајуће опреме.
У већини случајева никада нису пронађене олупине и тела, али то не изненађује с обзиром на невероватно дубока водена пространства. Чак и данас се остаци авиона и чамаца ретко проналазе, упркос великом напретку технологије извиђања и праћења.
Без обзира на све, необичан спој ишчезлих посада и навелико оглашени нестанци погодовао је настанку легенде. Најновије претпоставке упућују на мехуриће метана који, наводно, избијају с морских дубина на површину и гутају чамце. Иако је то донекле научно вероватно, истина је да нема резервоара овог гаса у Бермудском троуглу.
Укратко, ниједна угледна научна организација не сматра да се у таква нагађања може поверовати.
