МЕЂУ ИЗМЕЂУ

БЕТОВЕН ИЗ КОМПЈУТЕРА

Илустрација (CC0 Pixabay)

Неколико нота записаних у бележници све је што је немачки композитор Лудвиг ван Бетовен оставио од Десете симфоније пре смрти 1827. године. Сада се тим музиколога и програмера такмичи с временом како би довршили дело уз помоћ вештачке интелигенције, уочи 250. годишњице Бетовеновог рођења следеће године.

 „Напредак је импресиван, иако компјутер још мора много тога да научи“, каже Кристине Зигерт, управница архива у Бетовеновој кући у његовом родном граду Бону, преноси Н1. Она каже да је уверена да би Бетовен одобрио идеју, јер је и он био иноватор, подсећајући на његове композиције за музичке инструменте који репродукују звукове ветра. Сигертова тврди да тај рад неће утицати на његово наслеђе, јер се никада неће сматрати делом његовог опуса. Коначни резултат пројекта извешће оркестар 28. априла у Бону, где ће се одржати главна свечаност поводом рођења композитора који је обележио раздобље романтизма у класичној музици.

Кристине Зигерт (DW)

Бетовен, најпознатији немачки композитор, толико је омиљен у својој земљи да је обавеза припреме годишњице уписана у коалициони споразум 2013. о оснивању владе. Година прославе почиње 16. децембра, када се верује да је рођен пре 249 година, уз отварање његове куће у Бону као музеја после опсежних радова на обнови. Бетовен је почео да ради на Десетој симфонији док је писао Девету, која укључује славну „Оду радости“. Убрзо је одустао од Десете симфоније, остављајући само неколико белешки и нацрта пре него што је умро када је имао 57 година.

У оквиру пројекта у алгоритам су убачена сва његова дела, а компјутер сада ствара могуће наставке симфоније у композиторовом стилу. „Дојче Телеком”, који спонзорише пројекат, нада се да ће користити сазнања за развој технологије попут препознавања гласа. Прве верзије музике направљене уз помоћ рачунара пре неколико месеци биле су превие механичке и фразе су се превише понављале, али новије верзије обећавају више, каже тим. Бери Купер, британски музичар и музиколог који је сâм осмислио могући први став симфоније 1988. године, сумња у резултате.

„Чуо сам кратки део који је створен. Није звучао ни изблиза као уверљива реконструкција онога што је Бетовен намеравао, рекао је Купер, професор на Универзитету Манчестер и аутор неколико дела о Бетовену.

Слични покушаји рачунарских програмирања на основу дела Баха, Малера и Шуберта били су неимпресивни.

(Извор Спутњик)

 

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар