Авена барбата је врста дивљег овса позната под заједничким називом витки дивљи зоб. Овај дивљи овас је научио да се прилагођава широком спектру окружења, а његови еволуциони механизми дали су му огромну предност у односу на друге врсте овса.
Дом ове биљке су Централна Азија и Средоземни басен, али се временом проширила широм планете, од Новог Зеланда и Јужне Африке до Уругваја или Финске. У Северној Америци најбоље успева у Калифорнији, где је препозната као опасан инвазивни коров који је истиснуо аутохтоне траве. Разлог за тај победнички марш преко Земље била је његова способност да „хода” и да се „сакрије”. Сваки клас је опремљен необично дугачким и тврдим осјем. Овај додатак је карактеристичан за многе житарице и низ других биљака, али га само неколико користи у пуној мери. Најчешће је укључен у фотосинтезу и штити семе од спољашњих утицаја, али код ове биљке такође обавља функцију „удова”.
Када зрео клас падне на земљу, почиње да тражи право место. Под врелим сунцем, осје се увија, а када добију влагу, исправљају се, помажући класу да се креће. Она наставља свој пут све док не пронађе идеално склониште – пукотину испод камења или дубоку пукотину у земљи, где се успешно закопава, преноси „Национална географија”. Захваљујући овој вештини, авена барбата не само да је успешно освајала нове територије, већ је и избегавала пољопривреднике скривајући се под земљом. Погледајте видео: https://www.youtube.com/watch?v=NlUparIDfzE
(Извор Спутњик)
