МЕЂУ ИЗМЕЂУ

БЉЕСАК НА КРАЈУ СВЕМИРА

545 pregleda

Знанственици снимили огромну експлозију у најстаријој галаксији у свемиру

Научници су у галаксији у далеком свемиру снимили феномен који наликује на снажну експлозију високоенергетског зрачења. Ако се потврди, биће то најстарија позната провали гама-зрачења до које је дошло око 400 милиона година након Великог праска. Астрофизичар Линхуа Јианг са Универзитета Пекинг и његове колеге користили су звездарницу Kек на Хавајима да би проучавали најслабију и најстарију познату галаксију у свемиру, GN-z11. У једном тренутку су приметили како она током неколико минута постаје стотинама пута светлија и сјајнија, пише New Scientist.

Стручњаци сматрају да су сведочили бљеску гама-зрачења (gamma-ray burst, GRB), односно снажној провали гама-зрачења која се повезује с великим експлозијама попут супернове у удаљеним галаксијама. Један такав бљесак просечно у току неколико секунди произведе толико зрачења колико и Сунце у 10 милијарди година сјаја, што би заправо био цео његов животни век. Ради се о најснажнијим експлозијама за које се зна у познатом свемиру. Наравно, када гледамо у GN-z1, ми видимо како је та галаксија изгледала пре 13,4 милијарде година, што значи да се ради о једној од првих галаксија које су се формирале након Великог праска”. Она је, због експанзије свемира сада од нас удаљена око 32 милијарде светлосних година. Ширење свемира је, такође, продужило трајање експлозије којој су сведочили астрофизирари, а она је вероватно трајала само двадесетак секунди.

Пре овог открића најудаљенији познати бљесак гама-зрачења догодио се отприлике 100 милиона година касније, око 500 милиона година након Великог праска”, што указује да су галаксије у раном свемиру биле активније него што се мислило.Провале гама-зрачења требало би бити изузетно ретке. Вјероватноћа откривања таквог избоја у одређеној галаксији близу је нули. Ако бисте неку галаксију посматрали милион година, вероватно бисте пронашли само неколико провала гама-зрачења. Зато смо се толико изненадили”, казао је Јианг.

Оно што за сада није још сасвим јасно, и што би било добро додатно проверити, јесте да ли је овај догађај уистину далека провала гама-зрачења или се можда радило о лошем сигналу са сателита или о неком телу унутар нашег Сунчевог система попут астероида. Астрофизичар сумња да се радило о погрешци, али каже да се то нажалост не може проверити јер се радило о феномену који је прошао. И додаје да јачина сјаја и трајање догађаја указују на провалу гама-зрачења.

(Извор Индекс)

О аутору

administrator

1 коментар

  • Ako krajnje granice svemira određujemo položajem najudaljenijih tela u svemiru u odnosu na Veliki Prasak, šta se događa sa svetlom? Poznato nam je da se svetlost kreće nezrazmerno brže od bilo kojeg objekta i da je svetlost mnogo ranije izvršila „kolonizaciju“ prostora preko praga kojim smo označavali dostignutu veličinu svemira. Po tome, ako su granice našeg svemira one za koje ih mi smatramo da jesu, svemir gubi masu za količinu svetlosti koja ga je napustila. Dakle ili je svemir veći nego što ga opisujemo ili bi trebali pozvati u pomoć Arhimeda. Šta nadomešćava „izgubljenu“ svetlost da bi svemir održao svoju masu?

Оставите коментар