Astronomi sa Harvarda tvrde da nam oni neće odgovoriti još 3.000 godina.
U svemiru pozivi s velikih udaljenosti traže vreme, mnogo vremena. Potraga za vanzemaljskim životom je uzbudljiva, ali i kompleksna zbog tehnoloških ograničenja i prirode vremena i prostora. Zbog toga astronomi s Univerziteta Harvard tvrde da bi naše poruke do vanzemaljaca mogle putovati 3.000 godina.
Radio–signali i svi elektromagnetni talasi se kreću brzinom svetlosti, no nezamislive udaljenosti koje razdvajaju Zemlju od potencijalno naseljenih vanzemaljskih svetova znače da i najoptimističniji entuzijasti sumnjaju da bi vanzemaljci, dok naše poruke stignu do njih, mogli biti mrtvi. Astronomi Abraham Leb i Amir Siraj su se pozabavili ovom problematikom i napravili proračune bazirane na Kopernikovom principu koji kaže da se Zemlja ne odmara u povlaštenom ili posebnom fizičkom položaju u svemiru i da nije stacionarna. U nauci to znači da ne treba pretpostaviti da ljudi imaju temeljno privilegovan položaj u svemiru.
Sa sigurnošću se može pretpostaviti da bi vanzemaljci naše radio–signale videli kao tehnološke markere i aktivno ih osluškivati. Prvi radijski prenos na Zemlji dogodio se 1901. godine kada je italijanski izumitelj Guljelmo Markoni obavio prvi transantlantski prijenos iz Kornvola u Engleskoj do Sent Džonsa u Njufaundlendu. Od tada su ljudi slali radio–signale u svemir ne razmišljajući o posledicama. To znači da, ako postoji civilizacija unutar 100 svetlosnih godina od Zemlje sa osetljivim radio-teleskopima, postoji mogućnost da nas je već čula i da smo već „započeli razgovor” sa inteligentnim vrstama čiji odgovor još uvek čekamo. Vanzimaljci bi mogli odlučiti da istraže našu planetu detaljno pre nego pošalju odgovor.
(Izvor Kliks)
