Најновије проучавање обелоданило је да се он одликује изванредним нервним одзивом на спољне надражаје и задивљујућим убрзањем – за само три секунде од 0 до 96 километара на сат! Испоставља се да сила убрзања достиже 120 вати по килограму.
И раније се знало да је гепард (Acinonyx jubatus) најбржа копнена животња, угрожена врста из породице мачака (Felidae) и једини данашњи представник итоименог рода (прва реч у двоименичном називу). Најновије проучавање обелоданило је да се он одликује изванредним нервним одзивом на спољне надражаје и задивљујућим убрзањем.
Претпостављало се да речени грабљивац лежећи у жбуњу притајено вреба своју жртву, и чим млада антилопа мало одлута од стада, од нагло искочи из шипражја и брзином без премца у природи стигне и шчепа свој оброк. Да ли је, баш, тако?
Ловац тупих канџи
На краћим раздаљинама до 460 метара, гепард постиже брзину већу од 105 километара на сат, а за само три секунде од 0 до 96 километара на сат. Насељава претежни део афричког континента, бројнији чопори срећу се јужно од Сахаре.
Одликује се витким тело с дугим ногама и тупим канџама које се не увлаче (то су још мачка рибар, равноглава мачка и иримотска мачка). Ова особина пружа им додатну предност при гоњењу плена.
Укупна дужина износи од 115 до 135 сантиметара, а реп до 84. Одрасла јединка тежи од 40 до 65 килограма. Длака је груба и кратка, а крзно је тамно с малим, округлим црним тачкама (пречника два-три сантиметара), што му погодује да се вешто прикрива.
Мужјаци су нешто крупнији од женки с мало већом главом, али с обзиром на постоје знатна одступања у величини тешко их је па пви поглед разликовати.
Брзина у гоњењу олакшана му је великим ноздрвама за најпожељнији унос кисеоника и увећаним срцем и плућима који су веома усклађени. У току уобичајеног трчања удахне од 60 до 150 пута у минуту. Реп му служи као својеврсно кормило да одржи равнотежу и нагло скреће.
Сматрају га најпримитивнијом од свих мачака, али је човек од давнина припитомљавао гепарде учећи их да му помажу у лову. Отуда му потиче име које се користи као синоним „ловни леопард”. Помиње се у древним записима из Месопотамије и Старог Египта, 3.000 година пре Христа.
Први пут су прикупљени подаци како се овај крвожедни ловац креће који противрече увреженом схватању. Врхунска брзина није једино оружје којим креће у лов, успех у хватању зависи и од зачуђујућег рефлекса и запрепашћујег убрзавања која премашију тркачки „ферари”.
Бржи у заточеништву
Установити како неко живо створење трчи није нимало лак задатак. У зоолошком врту гепарди, намамљени да јуре право, достижу 29 метара у секунди – приближно 105 на сат, што је више но двоструко брже од најбржег човека. И то је објављено још 1997. у „Зоолошком часопису”.
Али још нико није измерио колику је брзину у стању да постигне у дивљини.
Испоставило се да је сила
убрзања малтене двоструко
већа од најхитријих хртова
и више него четвороструко
од Јусаина Болта!
Алан Вилсон из Краљевског ветеринарског колеџа у Лондону је поменутој зверки окачио оковратник напајан сунчевом енергијом и повезан са сателитском мрежом за одређивање положаја на Земљи (GPS) и направу која мери својеврсно кашњење пре првог скока у трк.
Претходно је поступак испробан на псима који су пуштени да залутају на плажи, а касније су мерења упоређена са отисцима шапа у песку. Показало се да је високотехнолошка огрлица веома тачна и поуздана, одступања су била мања од 0,2 метра.
Сада су истраживачи могли да отпутују у североисточну Боцвану, на југу Африке, у делту реке Окаквангу (пустиња Калахари). Одабрали су пет гепарда, нациљали стрелицама са успављујућом хемикалијом и прикачили им огрлице. У следећих 17 месеци сакупљали су податке, што није било тешко, а онда су прионули да их протумаче, а то није тако лако.
Од 317 потера, забележено је пет најбржих сваког грабљивца понаособ – 25,9, 25,4, 22,0, 21,1 и 20,1 метар у секунди – сви нешто спорији од времена измереног у заточеништву. У сваком лову већина брзина није прелазила умерене вредности, па у је у просеку износила – 14,9 метара у секунди.
Иако нису домашили хитрину својих заробљених сродника, испољили су одлике које проучаваоци раније нису имали прилике да мере. Испоставило се да је сила убрзања достигла 120 вати по килограму, малтене двоструко брже од најхитријих хртова и више него четвороструко од најбрже човека на свету Јусаина Болта, када је 2009. на сто метара истрћао најбоље време икада.
Нагло успоравање
Али ту није крај изненађењима: гепарди су кадри да нагло успоре, пригушујући снагу која више од три пута превазилази најобученије коље за поло (коњаник штапом удара лопту ка противничком голу) – домаћих животиња увежбаних да буду веома окретне на игралишту.
Гепард се, иначе, разликује
у мање од пет одсто гена од
осталих дивљих мачака.
Asiatic cheetah
Када су објединили осматрања из природног станишта и програма „Гугл Земља”, докучили су да гепарди често успешно лове у густом растињу правећи оштре заокрете и изненадна заустављања. Тако је оповргнуто уврежено уверење да су само брзи тркачи на кратким растојањима: гипкост и окретност су подједнако важни за коначан исход.
Гепард се, иначе, разликује у мање од пет одсто гена од осталих дивљих мачака, што је најмање међу тридесетак сисара чију су збирку гена (геном) научници до сада ишчитали. У његову „генетску јеноличност” почело је да се сумња пре неколико деценија.
Недавно су истраживачи Центра за геномску биоинформатику „Теодосије Добжански” из Санкт Петербурга (Русија) растветлили еволуциони ланац који га је учинио ненадмашним тркачем. Три милиона година стару причу обележила су два догађаја која су му знатно уањила генетску разноликост. Фосилни запис показује да се први одиграо пре око 100.000 година када леопард насељавао Северну Америку са својим рођаком пумом.
У то време гепард је почео преко Беринговог мореуза дс прелази у Азију, а на крају у Африку, што је произвело низ „уских грла”. Број им је толико опао да су били принуђени да се паре с другим животињама да би преживели. Пред крај плеистоцена велико изумирање их је десетковало. Поново су прибегли укрштању. И једно и друго десило се пре 11.084 и 12.589 година.
Упркос томе, током векова у Африци се број леопарда попео на неколико стотина хиљада, да би се у наше време смањио на око 10.000.
