У Инжерњерском центру у Москви производе се делови за одбрамбену и свемирску индустрију, и то тако што се модели оружја и војне опреме дизајнирају у дигиталном формату, а затим развијају за производњу.
Руски војници у Сирији, али и на другим местима, користе заштитно одело које у ципелама има сензоре за откривање мина у непосредној близини, а производе се у истраживачком центру у који је Танјуг имао прилику да завири.
Реч је о Инжењерском центру за високо сложене прототипове, који ради у оквиру Националног универзитета за науку и технологију у Москви (МИСиС), који је недавно отворио своја врата групи углавном агенцијских новинара из више земаља, међу којима и Србије.Тај Центар је само један од више сличних на МИСиС-у, у које је и извештач Танјугаимао приступ, а његово оснивање је подржао руски премијер Дмитриј Медведев.
У Центру се производе делови за одбрамбену и свемирску индустрију, и то тако што се модели оружја и војне опреме дизајнирају у дигиталном формату, а затим развијају за производњу.До сада су у њему дизајнирани прототип свемирског брода нове генерације, седишта за космонауте, пиштољ који може да издржи температуре до 70 степени, ротор хеликоптера, дронови који могу и човека да носе, као и поменуто заштитно одело за руске војнике, које, такође, у заштитним наочарима има камеру која приказује позадину.
У једној од лабораторија, за биомедицинске наноматеријале, тренутно се ради на
развијању методе лечења рака радиоталасима,
а истраживања се обављају на мишевима,
зечевима и другим ситним животињама.
У овом тренутку у Центру се ради на седам пројеката.Лабораторије у којима се развијају нове технологије и раде истраживања, попут лабораторија за енергетски ефикасне материјале, за стварање соларних ћелија, за истраживање метаматеријала, ннајзанимљивији су део Националног универзитета у Москви.
У једној од лабораторија, за биомедицинске наноматеријале, тренутно се ради на развијању методе лечења рака радиоталасима, а истраживања се обављају на мишевима, зечевима и другим ситним животињама.Овај Универзитет се, иначе, од прошле године налази међу првих 100 на Шангајској листи најбољих светских факултета, док на листи QS заузима 31 место.
Поседује 30 лабораторија и три инжењерска центра, којима руководе водећи руски и страни истраживачи.МИСиС се сматра једним од водећих универзитета из области материјалних наука, металургије и рударства, биоматеријала, нанотехнологија и ИТ-а, а одличну сарадњу остварује са Институтом Винча из Београда и Београдским универзитетом.Та сарадња остварује се кроз бројне образовне програме и успостављена је пре више деценија, односно још у време Совјетског Савеза.
Ректорка Универзитета Алевтина Черникова истакла је да МИСиС сарађује са 1.600 компанија, и да се сваке године 80 до 90 одсто студената запосли у некој од њих.Према њеним речима, санкције које су САД и ЕУ увеле Русији нису директно погодиле Универзитет, али су успориле реализацију одређених пројеката.
Черникова је додала и да се МИСиС већим делом финансира из буџета, а делом од пословне заједнице и тај проценат варира из године у годину. Како је рекла, реч је о компанијама које најчешће запошљавају њихове студенте.
Тренутно га похађа 17.000 студената, од којих је 3.300 странаца из 69 земаља – Србије, Индије, Кине, Италије, Бугарске…МИСиС је основан 1918. године као део Московске академије за рударство, а од 1930. године је самостална високообразовна и научна установа.
(Извор Танјуг)
