Ekskluzivno
Dvoje ovogodiošnjih dobitnika, dr Rajnhard Gencel i dr Andrea Gec, citirali su 19 puta devet naučnih radova srpskih naučnika: dr Vesne Borka Jovanović („Vinča”), dr Predraga Jovanovića (Astronomska opservatorija) i dr Duška Borke „Vinča”).
Ove godine, nagradu za izuzetne doprinose u fizici dobili su: matematičar dr Rodžer Penrouz (udeo 1/2), astrofizičar dr Rajnhard Gencel (udeo 1/4) i astronom dr Andrea Gec (udeo 1/4). Dr Rodžer Penrouz je rođen 1931. u Kolčesteru u Velikoj Britaniji, doktorirao je 1957. na Univerzitetu u Kembridžu, a radi kao profesor na Univerzitetu u Oksfordu. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je za otkriće da je nastanak „crnih rupa” pouzdano predviđanje opšte teorije relativnosti. Dr Rajnhard Gencel je rođen 1952. u Bad Homburgu u Nemačkoj, doktorirao je 1978. na Univerzitetu u Bonu, a danas je direktor Maks Plank instituta za vanzemaljsku fiziku, Garhing, Nemačka, i profesor na Univerzitetu Berkli, SAD. Dr Andrea Gec je rođena 1965. u Njujorku, doktorirala je 1992. na Kalifornijskom tehnološkom institutu, Pasadena, SAD, i radi kao profesor na Univerziteta Kalifornija, Los Anđeles.
Dr Rajnhard Gencel i dr Andrea Gec su nagrađeni za otkriće supermasivnog kompaktnog objekta Sagittarius A* u centru naše Galaksije na osnovu dugogodišnjih posmatranja orbita okolnih zvezda.
(https://www.nobelprize.org/prizes/physics/2020/summary/)
Dr Rodžer Penrouz je matematički dokazao da su „crne rupe” direktna
posledica Opšte teorije Alberta Ajnštajna relativnosti i da one zaista mogu nastati (u šta ni sam Ajnštajn nije verovao) i detaljno opisao njihove osobine. Na taj način je dao najveći doprinos Opštoj teoriji relativnosti.
Predrag Jovanović, Vesna Borka Jovanović
Dr Rajnhard Gencel i dr Andrea Gec su, svaki sa svojim timom astronoma, sproveli višegodišnja posmatranja oblasti zvanoj Sagittarius A u centru Mlečnog puta. Dr Andrea Gec je posmatrala pomoću Kek teleskopa na Havajima i prva je, nakon otklanjanja zamućenja usled Zemljine atmosfere, dobila jasne slike ove oblasti koje su bile 10 puta oštrije od slika dobijenih pomoću Hablovog svemirskog teleskopa. Na taj način je bila u mogućnosti da s velikom preciznošću prati kretanja najsjajnijih zvezda u centru naše galaksije, na osnovu kojih je dokazano postojanje centralne supermasivne „crne rupe”.
Dr Rajnhard Gencel je sa svojim timom astronoma, takođe, posmatrao iste najsjajnije zvezde u centru naše galaksije, ali pomoću Very Large Telescope (VLT) u Čileu u sklopu Evropska južna opservatorije (ESO). Na taj način su obe grupe dobile astronomska posmatranja zvezda u blizini centra naše galaksije koja su bila u dobroj saglasnosti i na osnovu kojih je uočeno da se te zvezde kreću velikim brzinama oko nekog nevidljivog veoma masivnog tela, čija je masa procenjena na preko 4 miliona Sunčevih masa. Istraživanja dr Gencela i dr Gec predstavljaju do sada najubedljiviju potvrdu da taj nevidljivi kompaktni objekat, označen kao Sagittarius A*, predstavlja supermasivnu „crnu rupu”.
Duško Borka
Istom veoma aktuelnom oblašću istraživanja bavi se grupa istraživača sa Astronomske opservatorije u Beogradu i iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča”. Naša grupa je testirala više različitih teorija modifikovane gravitacije pomoću posmatranih orbita S2 zvezde oko supermasivnog kompaktnog objekta Sagittarius A* u cilju poređenja predviđanja ovih teorija sa odgovarajućim predviđanjima Opšte teorije relativnosti, koja trenutno predstavlja Standardnu teoriju gravitacije, radi prevazilaženja nekih nedostataka ove teorije na galaktičkim skalama.
Ova istraživanja vršena su u okviru nacionalnog projekta OI 176003
„Gravitacija i struktura kosmosa na velikim skalama”, koji finansira
Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, od 2011. do 2019. godine. Nastavak je planiran kroz budući projekat iz poziva IDEJE „Razvoj i testiranje nelokalnih modela modifikovane gravitacije”, koji je upravo prijavljen, a čiji je nosilac Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu. Pored ostalih, uključena je gorepomenuta grupa istraživača.
Saradnici na projektu OI 176003 (dr Predrag Jovanović, dr Vesna Borka Jovanović i dr Duško Borka) su u prethodnom periodu iz ove oblasti ostvarili veoma značajne rezultate koji su primećeni na svetskom nivou, pa su ih citirali i ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade dr Gencel i dr Gec.
Dr Vesna Borka Jovanović
Dr Predrag Jovanović
Dr Duško Borka
(Fotografije: privatna athiva)
Za iskreno divljenje, pretpostavljam da nadležni ne znaju za ovaj ogorman uspeh srpske nauke. Verovatno čekaju izvlačenje iz šešira. Istraživači iz Vinče i Astronomske opservatorije želim da nastave da ćanju međunarodna priznanja.
Oni su citirani kao neki od mnogobrojnih autora, i na tome im cestitam. Niste naveli bitniju infirnaciju!!!!
Andrea Gez je kao 1. koautora navela naseg Samira Salima na najcitiranijem radu, ciju je metodu koristila za proracune u dokazima. On je i naveden u njemom drugom radu kao jedan od autora, od ukupno tri koja su doprinela Nobelovoj nagradi.
Ispravite taj propust.
.
Nisam znao, draga Marina, ali ćemo uskoro ispraviti grešku. Stupio sam u vezu sa Samirom Salimom, kome od srca čestitam na izvanrednom uspehu! Galaksija, uostalom, postoji da oisuje, pre svega, uspeh naših naučnika u zemlji i rasejanju, kao što to čine sva svetska javna glasila. Stanko Stojiljković