Постоји неколико хипотеза, многи истраживачи сматрају да је та способност резултат јединствене квантне реакције која укључује фоторецепторе зване криптохроми. Криптохроми се налазе у ћелијама многих врста и укључени су у регулацију циркадијалних ритмова.
Видети свет очима птице селице било би прилично сабласно искуство. Нешто у вези с њиховим визуелним системом омогућава им да „виде” магнетно поље наше планете, што је последица квантне физике и биохемије и помаже им у кретању на великим даљинама. Међутим, најновије истраживање је доказало да магнетно поље суптилно детектују и људске ћелије.
Научници са Универзитета у Токију приметили су кључну реакцију птица и многих других бића – детекцију полова планете. Важно је да је ово доказ да квантна физика директно утиче на биохемијску реакцију у ћелији – што већ дуго претпостављамо, али раније нисмо видели на делу, напомињу научници. Користећи прилагођени микроскоп осетљив на слабе блицеве светлости, тим је истраживао како култура људских ћелија која садржи посебан материјал осетљив на светлост динамички реагује на промене у магнетном пољу. Промена коју су истраживачи уочили у лабораторији поклапа се са тезом да је чудан квантни ефекат одговоран за реакцију на светлост.
„Нисмо ништа модификовали или додали овим ћелијама”, каже биофизичар Џонатан Вудвард. „Сматрамо да имамо изузетно јаке доказе за чисто квантно механички процес који утиче на хемијску активност на ћелијском нивоу.”
Како су ћелије, нарочито људске, способне да реагују на магнетна поља?
Иако постоји неколико хипотеза, многи истраживачи сматрају да је та способност резултат јединствене квантне реакције која укључује фоторецепторе зване криптохроми. Криптохроми се налазе у ћелијама многих врста и укључени су у регулацију циркадијалних ритмова. Код птица селица, паса и неких других врста, они су повезани са мистериозном способношћу да осете магнетна поља, пише ScienceAlert.
(Pixabay)
У ствари, док већина нас не може да види магнетна поља, ћелије дефинитивно садрже криптохроме. Постоје докази да су људи су још увек способни да открију Земљин магнетизам, иако нису свесни те могућности. Да би видели реакцију криптохрома на делу, истраживачи су у плаву светлост уронили културу људских ћелија које садрже криптохроме, узрокујући слабе флуоресциренције. Док су светлили, тим је непрестано померао магнетна поља различитих фреквенција преко ћелија.
Открили су да се сваки пут када магнетна поља прелазе преко ћелија, оне повећају светлост око 3,5 одсто – довољно да се види директна реакцију.
Како магнетно поље може утицати на светлосне рецепторе?
Све се своди на нешто што се назива спин – урођено својство електрона. Већ знамо да магнетна поља значајно утичу на спин. Распоредите електроне на прави начин око атома и сакупите их на једном месту, и та маса материјала може почети да се креће користећи слабо магнетно поље попут оног које окружује нашу планету.
Ово је у реду ако желите да направите иглу за навигациони компас. Али без очигледних знакова магнетно осетљивих делова у мозговима птица, физичари не би могли да дођу до овог сазнања. Истраживач Института Макс Планк, Клаус Чултен, сматра магнетна поља могу утицати на хемијске реакције код људи. Занимљива последица истраживања јесте у томе како слаба магнетна поља могу индиректно утицати на биолошке процесе. Иако су докази магнетизма који утичу на људско здравље слаби, слични експерименти имају већ утабану стазу.
„Значајана овог истраживања је то што можемо видети да однос између спинова два појединачна електрона може имати главни ефекат на биологију”, каже Вудвард
Наравно да птице нису једине животиње која се оријентишу према магнетосфери. Врсте риба, црва, инсеката, па и неких сисара имају способност за то. Чак и мале промене Земљиног магнетног поља могу да утичу на људе. Еволуција ове способности могла је да омогући низ различитих радњи заснованих на различитој физици. Имати доказе да бар једну од њих повезује необичност квантног света с понашањем живог бића, довољно је да нас натера да се запитамо који други комадићи биологије настају из неистражених дубина фундаменталне физике.
(Извор Спутњик)
