Снимаће како наша цивилизација саму себе води у пропаст због климатских промена.
Може ли метални монолит величине градског аутобуса, који снима како човечанство утиче на климатске промене, доиста променити смјер политике и спасити планету? Неуништива „црна кутија” биће изграђена на гранитној површини на западној обали Тасманије у Аустралији почетком 2022. године. Њена улога биће да сними „сваки корак човечанства” ка климатској катастрофи, што ће омогућити запис будућим цивилизацијама које би на темељу истог могле разумети шта је узроковало нестанак наше цивилизације, преноси аустралијска телевизија ABC. Поменути пројекат предводи компанија за маркетиншко комуницирање Clemenger BBDO, у сарадњи с научницима са Универзитета Тасманија и тренутно се налази у такозваној бета фази, а подаци у вези корацима који воде ка климатској катастрофи већ се прикупљају на интернетској страници тог пројекта.
„Црна кутија” биће, заправо, монолит величине градског аутобуса направљен од 7,5 сантиметара дебеле челичне оплате са соларним панелима на врху. Унутар монолита биће смештени дискови за складиштење података, који ће прикупљати податке везане за климатске промене, попут количине угљен-диоксида у атмосфери и просечних температура. Осим тога, користећи алгоритам, претраживаће интернет за објаве на друштвеним мрежама и вести везане за климатске промене.
Kреатори пројекта процењују да ће меморија у дисковима бити попуњена у наредних 30 до 50 година, стога планирају да прошире капацитет да омогуће дугорочније решење: Није сасвим јасно како би се тај објекат одржавао, односно како би његови соларни панели требало да се мењају пре пропасти човечанства, колико ће се добро држати дискови за чување података након деценија у погону и колико ће сам монолит бити отпоран на вандализам и саботажу. Наиме, његов положај на осами, неколико сати удаљености од најближег већег града, једно је од средстава одвраћања, но хоће ли то бити довољно? Друго питање које се намеће јеста да ли је ли то само јако паметан маркетиншки потез или ће од тог пројекта бити опипљиве користи.
Мозгови који стоје иза пројекта верују да би он могао одмах направити промену ако политичари и компаније постану свесни да се њихови поступци снимају. Ипак, то је веома оптимистички поглед на његову будућност. Речени подухват није први који покушава очувати природну баштину наше планете од цивилизацијског усуда, без обзира долази ли он од климатских промена или других извора. На крајњем северу Норвешке постоји огромна ризница биљних семенки закопана испод вечног леда, а Аустралија има и властиту замрзнуту „Нојеву барку” чија је намена потенцијално спречити да јединствена флора напросто нестане с лица планете.
Извор Зимо
