Чини се да око једне од најтраженијих појава у астрономији кружи молекуларни облак у облику зареза. Тим астронома посматрао је средиште орбите тог молекуларног облака и видео заправо ништа. Ако се нешто врти око ничега у свемиру, онда то снажно упућује на постојање црне рупе. Научни модели указују да то није уобичајена црна рупа, већ да припада ретко виђеној класи средње масе или астрономској „карици која недостаје”. Ако су модели тачни, то би био тек пети кандидат црне рупе средње масе у близини галактичког средишта.
Тај све већи број досад недостижних свемирских појава (објекат) могао би помоћи астрономима да схвате како настају супермасивне црне рупе у средиштима галаксија, које нарасту до колосалних величина. Просторна компактност молекуларног облака и одсутност светлих двојника на другим таласним дужинама указује да би објекат (у средишту) могао бити црна рупа средње масе, пише тим астронома предвођен Мијукијем Kанеком са Универзитета Kеио у Јапану, чије је истраживање објављено у часопису The Astrophysical Journal.
Проналажење црних рупа средње масе био би доказ да црне рупе равномерно покривају низ маса, а да су оне средње заправо стадијум у расту од малих до супермасивних. Досад је мали број идентификован, и то већином само провизорно. Једна од тешкоћа је та што усамљене црне рупе саме не емитују светлост. Могу се открити само на основу учинка који њихова огромна гравитација има на околину, узрокујући ужарени вртлог материје или повлачење ткања простор-времена на необичне начине. То несуптилно повлачење може утицати на орбитални плес удаљених тела, попут звезда, које су астрономи проучавали да би потврдили постојање Стрелца А*, црне рупе у средишту Млечног пута.
Галактичко средиште је, заправо, прилично крцато место, с много молекуларних облака из којих се рађају звезде. Познато је као Средишња молекуларна зона. Будући да је наведено подручје густо, тешко је видети што је унутра, но снажан радио–телескоп може открити шта се дешава. Тако су истраживачи пронашли облак којем су дали надимак Пуноглавац, налази се близу галактичког центра и на удаљености од 27.000 светлосних година од Земље. Kористили су телескоп Џејмс Клерк Максвел у потрази за гасом поремећеним гравитацијом.
Пуноглавац се кретао другачије од материјала у близини, па су астрономи претпоставили да му је издужени облик вероватно последица гравитационог привлачења. Модели су показали да је маса одговорна за ту интеракцију око 100.000 пута већа од Сунчеве, што снажно указује на црну рупу средње масе. Одакле је могла доћи и како је настала, на то тек треба одговорити. Пре тога морају се потврдити запажања. Научници ће употребити моћан Atacama Large Millimeter/submillimeter Array телескоп у Чилеу да наставе посматрања Пуноглавца и да установе могуће знакове црне рупе или нечег другог у средишту његове орбите. Ако се испостави да је то, доиста, црна рупа средње масе, откриће би могло имати велике импликације на разумевање супермасивних црних рупа.
(Зимо)
