MEĐU IZMEĐU

TAJNI SKUP NA SRETENJE

134 pregleda
Karađorđe (Wikipedia)

Zašto se 15. febrauara obeležava Dan državnosti?

Sve je počelo sa tajnim sastankom glavešina u skrovitoj Marićevića jaruzi, na Sretenje 15. februara 1804. Godine, gde je doneta važna odluka: oslobođenje od jarma i dugogodišnje patnje i stradanja, nepravde, nasilja, mučenja i ubijanja. A kap koja je prelila čašu desila se samo nekoliko dana ranije, 4. februara 1804. godine, kada su Turci organizovali Seču knezova – masovno pogubljenje srpskih narodnih poglavara, organizovanog u strahu da ne dođe do pobune i s ciljem da se narod uplaši i umiri.

Umesto toga, nagomilani bes i mržnja u srcima ljudi im je dala snagu da se pobune protiv dahija i krenu u borbu za oslobođenje svoje zemlje. Prvi dogovori o ustanku dogodili su se u kući Marka Karatošića u Orašcu i tom sastanku su prisustvovali svi viđeniji ljudi koji su izbegli pogubljenje. Nakon toga, na tajnom zboru u skrovitoj Marićevića jaruzi, na Sretenje 15. februara 1804. godine, doneta je odluka da se podigne buna na dahije, a za vođu je izabran Karađorđe Petrović. Sastanku su prisustvovali narodni poglavari, brojno srpsko stanovništo i hajduci, među kojima i Stanoje Glavaš i hajduk Veljko.

Iznenađeni odzivom svih koji su želeli da učestvuju u ovoj borbi, dahije su započele sa raznim podmićivanjima i zastrašivanjima da bi zaustavili dalje napredovanje ustanka. Jedan od njih je bio Aganlija, koji je 21. februara, pokušao da podmiti Karađorđa, nudeći mu novac i bolje imanje u Austriji. Karađorđe je ove ponude odbio, a njegovu vojsku u boju u Drlupi koji se odigrao 24. februara, naterao na beg nazad u Beograd. Ovo se smatra prvim sukoboma i prvom pobedom u ustanku, a njegov značaj je bio ogroman jer je srpskom stanovništvu podigao moral i pružio nadu ustanicima da je sloboda dostižna.

S druge strane, nakon poraza, dahije su pokušale još jednom da pregovaraju o miru. 4. marta su Karađorđu predočili uslove u Hasan-pašinoj palanci, a on je zauzvrat tražio njihovo izručenje kao garant – pregovori su okončani bez dogovora. Ali to nije zaustavilo ustanike da se početkom marta nađu pred Beogradom, a krajem aprila da u svojim rukama drže Šumadiju.

Pre oslobođenja Beograda, 1805. i 1806. ustanici su odneli nekoliko značajnih pobeda (Ivankovac, Mišar, Deligrad) i radili na dobijanju podrške Austrije i Rusije, što je primoralo tursku vladu na ustupke i sklapanje Ičkovog mira. Beograd je oslobođen 12. decembra 1806, a u periodu od 1807. do 1812. učvršćeni su rusko-srpska vojna saradnja i savez.Bez obzira na krajnji neuspeh, Prvi srpski ustanak predstavlja početak srpske borbe za oslobođenje, odnosno predstavlja rađanje srpske moderne države u 19. veku. Zbog toga se datum početka ustanka u Srbiji obeležava kao Dan državnosti.

(Nacionalna geografija)

O autoru

administrator

Ostavite komentar