Зашто се 15. фебрауара обележава Дан државности?
Све је почело са тајним састанком главешина у скровитој Марићевића јарузи, на Сретење 15. фебруара 1804. Године, где је донета важна одлука: ослобођење од јарма и дугогодишње патње и страдања, неправде, насиља, мучења и убијања. А кап која је прелила чашу десила се само неколико дана раније, 4. фебруара 1804. године, када су Турци организовали Сечу кнезова – масовно погубљење српских народних поглавара, организованог у страху да не дође до побуне и с циљем да се народ уплаши и умири.
Уместо тога, нагомилани бес и мржња у срцима људи им је дала снагу да се побуне против дахија и крену у борбу за ослобођење своје земље. Први договори о устанку догодили су се у кући Марка Kаратошића у Орашцу и том састанку су присуствовали сви виђенији људи који су избегли погубљење. Након тога, на тајном збору у скровитој Марићевића јарузи, на Сретење 15. фебруара 1804. године, донета је одлука да се подигне буна на дахије, а за вођу је изабран Kарађорђе Петровић. Састанку су присуствовали народни поглавари, бројно српско становништо и хајдуци, међу којима и Станоје Главаш и хајдук Вељко.
Изненађени одзивом свих који су желели да учествују у овој борби, дахије су започеле са разним подмићивањима и застрашивањима да би зауставили даље напредовање устанка. Један од њих је био Аганлија, који је 21. фебруара, покушао да подмити Kарађорђа, нудећи му новац и боље имање у Аустрији. Kарађорђе је ове понуде одбио, а његову војску у боју у Дрлупи који се одиграо 24. фебруара, натерао на бег назад у Београд. Ово се сматра првим сукобома и првом победом у устанку, а његов значај је био огроман јер је српском становништву подигао морал и пружио наду устаницима да је слобода достижна.
С друге стране, након пораза, дахије су покушале још једном да преговарају о миру. 4. марта су Kарађорђу предочили услове у Хасан-пашиној паланци, а он је заузврат тражио њихово изручење као гарант – преговори су окончани без договора. Али то није зауставило устанике да се почетком марта нађу пред Београдом, а крајем априла да у својим рукама држе Шумадију.
Пре ослобођења Београда, 1805. и 1806. устаници су однели неколико значајних победа (Иванковац, Мишар, Делиград) и радили на добијању подршке Аустрије и Русије, што је приморало турску владу на уступке и склапање Ичковог мира. Београд је ослобођен 12. децембра 1806, а у периоду од 1807. до 1812. учвршћени су руско-српска војна сарадња и савез. Без обзира на крајњи неуспех, Први српски устанак представља почетак српске борбе за ослобођење, односно представља рађање српске модерне државе у 19. веку. Због тога се датум почетка устанка у Србији обележава као Дан државности.
(Национална географија)
