„Галаксија”се, наиме, није нимало двоумила: у наслову подуже ишчекујуће вести, склопљене из два изворам у електронском издању је написала – Прва сенка „црне рупе”. Упркос грозничавом узбуђењу истраживача који су је, наводно, уснимили. Шта су, дакле, радио-телескопи са Земље усликали?
Станко Стојиљковић
И ја бих да гвирнем, а ви? Копка ме има ли длаке (и длачице), иако је амерички физичар Џон Визел одавно написао да их „црна рупа”нема. Све што тамо улети бива дословце очерупано, сви протони и електрони. Ако сте у истом искушењу, немојте ме до краја читања оставити усамљеног.
„Галаксија”се, наиме, није нимало двоумила: у наслову подуже ишчекујуће вести, склопљене из два извора, у електронском издању је написала – Прва сенка „црне рупе”. Упркос грозничавом узбуђењу истраживача који су је, наводно, уснимили. Шта су, дакле, радио-телескопи са Земље усликали?
Обрисе (или контуре, на српском) „црне рупе”, и ништа више. Наслућујућу сен нечега што није доступно ма каквом виђењу. Да јесте, „црна рупа”се више не би тако звала.
Откуда онда слике на интернету? Настале су трудом стручњака за рачунарску графику која је омогућила да се дочара претпостављени (савршени) црни круг и окружујући светлећи прстен. Другим речима, обзорје (или хоризонт, на српском) догађаја, у којем се последњи пут одиграва бесомучно усисавање околне космичке прашине и гаса.
Наравно, изузетно врелог због страховитог сударања честица, па се наоколо исијава светлост. И тачка. Превара? И јесте, и није. Како би се, иначе, другачије предочило нешто што још измиче коначном научном тумачењу, уз дужно поштовање свих одгонетача. (Појам је сковао Џон Мичел са Кембриџа 1783. године). Да, али су се представљачи открића послужили погрешном именицом, ваљда да се додворе даваоцима новца и изасланицима „седме силе”.
Починили су још једну неопростиву грешку: брже-боље су похитали да на све четири света обзнане да је то, у најмању руку, подвиг за Нобелову награду. Нешто сте промрљали?
И тако се поново срећемо са изумитељем динамита у старој-новој скаски, примиче се време за слање предлога у Стокхолм. Са свих континената, свакако. А срећа – превртљива каква јесте – намигује само Западу. Понекад и Истоку који се задесио на западној страни.
(Немојте баш све да примите к срцу: у трећем смеру можете и да завирите у „црну рупу”и да се окитите нобеловским одличјем. Зато у другом штампаном броју нове „Галаксије”имате прилику да прочитате изванредан чланак-есеј др Михаила Чубровића „Шта се кува у црној рупи”, који је волшебно претходио малочас описаном оглашавању. И после да ме ваљано изгрдите, ако ме икада сретнете. А моја сенка вам је увек доступна за снимање).
