КОСМИЧКО ТКАЊЕ

ЦРНО СРЦЕ КЕНТАУРА А

Илустрација (Pixabay)

Моћан телескоп снимио средиште удаљене галаксије, погледајте штa се тамо налази.

Kолаборација Еvent Horizon Telescope (ЕHТ) је пре две године, након вишегодишњег рада, објавила невероватан снимку хоризонта догађаја црне рупе, на којој се може видети ореол прашине и гаса и силуета црне рупе од нас удаљена 50 милиона светлосних година (слика доле).

Сада су осматрачи помоћу истог телескопа, а то је својеврсна мрежа, ухватили до сада најдетаљнији приказ млаза плазме који је избацила супермасивна црна рупа у средишту галаксије Кентаур А. ЕHТ је детаљно снимио ова два невероватна свемирска феномена јер се не ради о обичном телескопу који се налази на површини наше планете или у његовој орбити – већ о ономе за који се може рећи да је величине целе Земље. Наиме, научници су домишљато претворили низ радиотелескопа смештених широм света у снажну мрежу или виртуелни телескоп величине планете.


Галаксија Кентаур A

Шта се види на фотографији? Што се тиче нове фотографије избоја плазме (слика доле), ради се о невероватном снимку из више разлога. Прво, он приказује средиште галаксије која је од нас удаљена око 12 милиона светлосних година. Ома је, иначе, нама најближи извор снажних радиосигнала, а позната је по својој црној рупи која избацује дивовске млазеве плазме.

„Ови подаци омогућили су нам да први пут проучавамо релативистички млаз на скали удаљености коју светлост пређе у једном дану. С високом резолуцијом посматрали смо подручје у којем се крије зачетак дивовског релативистичког млаза који супермасивна црна рупа избацује из срца галаксије до својих крајњих граница”, рекао је руководилац студије, астроном Михаел Јансен из Института за радиоастрономију Макс Планк.

Друго, ови снимци у високој резолуцији подударају се с теоријом опште релативности, чиме је ЕHТ опет доказао да је Алберт Ајнштајн био у праву, пише Science Alert.

Најновија фотографија ЕHТ-а (средишња слика доле) приказана је у поређењу с пређашњим најбољим снимком тог млаза (лево) и млаза који избацује М87* (десно). На њој се види где млаз завршава, што је прилично важно.

Спољашњи рубови млазева су подручја на којима ће највероватније доћи до убрзања честица и из којих могу настати космички зраци изузетно високих енергија”, додао је Михаел Јансен.

Шта су то млазеви плазме?

„Супермасивне црне рупе које се налазе у средиштима галаксија попут А Кентаур хране се гасом и прашином које привлаче својом снажном гравитацијом. Тај процес ослобађа велике количине енергије и зрачења, због чега језгро галаксије називамо активним. Већина материје која се нађе у непосредној близини руба црне рупе, такозваног хоризонта догађаја, упашће у њу. Међутим, мањи део елементарних честица добиће огромно убрзање и побећи далеко од црне рупе релативистичком брзином готово једнаком брзини светлости”, наводи се у саопштењу за јавност.

„Астрономи се ослањају на различите теоријске моделе да би боље разумели како се материја понаша у близини црне рупе и како се формирају млазеви релативистичких честица. Многи детаљи ових процеса тренутно нису познати, а посебна је загонета како млазеви остају тако уско усмерени путујући преко целе галаксије. Један од циљева ЕHТ-а је расветљавање овог занимљивог питања”, додаје се у реченом саопштењу.

„Нова радијска слика релативистичког млаза у непосредној близини црне рупе у галаксији A Кентаур показује да је он сјајнији на спољашњим рубовима него према средини. Ово својство примећено је у неколиким другим релативистичким млазевима, али ни у једном случају није било оволико јасно изражено”, пишу научници.

Научни рад о млазу плазме у Кентауру А под именом Event Horizon Telescope observations of the jet launching and collimation in Centaurus A објављен је у часопису Nature Astronomy. Руководилац истраживања је Михаел Јансен, а у њему су коришћени подаци колаборације ЕHТ. Треба напоменути да у овој колаборацији учествује хрватски научник Мислав Балоковић, који је био умешан у изради првог снимка црне рупе у историји (главна илустрација).

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар