Хипотетски тунели који повезују удаљена подручја у свемиру могли би више-мање изгледати попут црних рупа, што значи да је могуће да смо их већ уочили.
Тим физичара са Универзитета Софија у Бугарској сматра да постоји начин да разликујемо ове две фасцинантне појаве (у случају да црвоточине постоје). Ако се довољно дуго играте с Ајнштајновом општом теоријом релативности, могуће је показати да просторно-временска позадина свемира може формирати не само дубоке гравитационе рупе из којих ништа не може побећи, већ и чудновате врхове на које се ништа не може попети. За разлику од својих тамних рођака, ова светлећа узвишења избегавала би све што им се нађе на путу, избацујући притом струје честица и радијације. Мада смо у свемиру уочили и снимили црне рупе, до сада нисмо опазили овај феномен који означава њихову супротност.
Но, научници нису одустали од потраге или размишљања о таквој појави, пише Science Alert. Тридесетих година прошлог века Ајнштајнов колега Натан Розен показао је да се закривљени простор-време црне рупе може повезати са стрмим врховима беле рупе и формирати неку врсту моста, односно тунела. Под правим околностима, материја би могла путовати кроз овакве тунеле без губитка информација, односно без оштећења.
Научници из Бугарске су хтели да провере да ли би Event Horizon Telescope опазио овакве тунеле. Направили су поједностављени модел грла црвоточине и изнели различите претпоставке како ће га материја окружити пре него што буде прогутана. Честице захваћене овим бесним вртлогом произвеле би снажна електромагнетска поља која би се појављивала у предвидљивим обрасцима, поларизујући сваку светлост коју емитује загрејана материја. Управо је праћење поларизованих радио-таласа дало прве запањујуће слике црне рупе М87* 2019. и Стрелца А* раније ове године. Испоставило се да би типична уста црвоточине било тешко разликовати од поларизоване светлости коју емитује вртложни диск што окружује црну рупу. По тој логици, М87* би могла бити црвоточина. Заправо, ови чудновати тунели би се могли скривати свуда у свемиру, с друге стране црних рупа. Kако их можемо разликовати?
Мада наликују црним рупама, постоје методе којима бисмо их могли разликовати. Но, за то би требало и нешто среће. Примерице, када бисмо добили добар снимак кандидата за црвоточину што смо га уочили путем гравитационог сочива, јасније бисмо открили својства којима се разликује од црних рупа. За то је потребно гравитационо сочиво, односно маса између нас и црвоточине, која би довољно искривила њену светлост да би се уочили детаљи, односно да се опази које црне рупе имају стражњи излаз.
Постоји још једна метода, за коју је такође потребан срећан сплет околности. Kада бисмо уочили црвоточину под савршеним углом, био би појачан потпис светлости која путује преко њеног улаза у нашем смеру. Даље моделирање могло би открити друге карактеристике светлосних таласа који помажу да се издвоје црвоточине од црних рупа. Истраживање под насловом Polarized image of equatorial emission in horizonless spacetimes: Traversable wormholes објављено је у часопису Physical Review D.
(Индекс)
