Нешто необично сија у средишту наше галаксије, али научници још не знају о чему се ради.
Нешто у средишту наше галаксије блиста од гама-зрачења, а научници не могу са сигурношћу утврдити о чему се тачно ради. Прво су претпоставили да би узрок томе могао бити судар тамне материје, затим су искључили ту опцију, да би је након тога опет вратили у игру. Такође су размишљали о пулсарима, брзо ротирајућим неутронским звездама, но и та је хипотеза ускоро одбачена јер калкулације нису одговарале.
Да би емитовали гама-зрачење, пулсари морају имати велику количину масе, а научници сматрају да је већина пулсара у средишту Млечног пута сувише слаба да би емитовала ишта снажније од икс-зрака.
Најновија студија истраживача из Аустралије, Новог Зеланда и Јапана могла би опет оживети претпоставку у вези са пулсарима. Наиме, схватили су на који би начин оваква популација тела могла исијавати толику количину зрачења, а да се притом не крше закони физике.
Судар тамне твари?
Звезде попут Сунца обично не исијавају гама-зрачење. За то су потребни неки страховити процеси, попут судара црних рупа или антиматерије с материјом. Што се тиче пулсара, већина њих емитује радио-таласе, а мањи број валове већих енергија и рендгенско и гама-зрачење. Kада су научници пре десетак година путем Насиног телескопа „Ферми” мерили интензиван сјај у срцу Млечног пута, открили су да постоји превелика количина високоенергетског зрачења, односно да не могу објаснити одакле оно долази, пише Science Alert.
Телескоп „Ферми” (Wikipedia)
Један узрок оваквог зрачења могао би бити судар честица тамне материје. Могуће је да се хипотетске, слабо интерактивне честице, једне од кандидата за тамну твар (WIMP, Weakly interacting massive particles), поништавају приликом међусобног сударања и да притом не остављају никакав други траг осим наведеног зрачења. За ту хипотезу нема пуно доказа јер тамна материја и даље представља велику непознаницу.
Милисекундни пулсари?
„Природа тамне твари потпуно нам је непозната, тако да је ово решење јако узбудљиво. Но наши резултати показују да би извор овог гама-зрачења могао бити милисекундни пулсар”, рекао је астрофизичар Роланд Крокер са Аустралијског националног универзитета. Да би настао такав објекат, требало би да умре звезда која је знатно већа од нашег Сунца. На самрти би се она урушила у саму себе, односно настало би округло тело не веће од неког града, али у којем су атоми толико збијени да се многи њихови протони полако пеку у неутроне.
Овај процес ствара изразито јака магнетска поља што усмеравају долазне честице у брзе струје које исијавају зрачење. Будући да тело ротира, ти се токови окрећу око полова звезде попут највећих светионика у свемиру – па се чини да она пулсира енергијом. Пулсирајуће звезде које се врте стотине пута у секунди познате су као милисекундни пулсари. „Научници су раније у суседству нашег Сунчевог система открили емисије гама-зрака које стварају појединачни милисекундни пулсари, тако да знамо да ти објекти емитирају гама-зрачење”, додаје Крокер.
Ултрамасивни биели патуљак
Да би емитовали гама-зрачење, пулсари морају имати велику количину масе, а научници сматрају да је већина пулсара у средишту Млечног пута сувише слаба да би емитовала ишта снажније од икс-зрака.
Међутим, то можда није увек случај, поготово ако су пулсари настали из одређене категорије мртве звезде – ултрамасивног белог патуљка. Према Крокеру, уколико би се довољно ових „тешкаша” претворило у пулсаре и задржало своје бинарне партнере, могли би емитовати баш онолико гама-зрачења колико је измерено у средишту наше галаксије. „Наш модел показује да би интегрисана емисија целе популације таквих звезда, око 100.000 њих, могла произвести сигнал који је потпуно компатибилан с вишком гама-зрачења”, сматра Роланд Крокер.
Будући да се ради о теоријском моделу, биће потребно много емпиријских доказа да би се са сигурношћу потврдило да су милисекундни пулсари одговорни за ово необичну количину зрачења. Ако ништа друго, њих ће бити много лакше пронаћи него неухватљиву тамну твар. Истраживање названо Millisecond pulsars from accretion-induced collapse as the origin of the Galactic Centre gamma-ray excess signal објављено је у часопису Nature Astronomy.
(Извор Индекс)
