ЛЕСТВИЦЕ ЖИВОТА

ЧУДЕСНО ВИНО ЦРВЕНО

Unsplash/Terry Vlisidis

Unsplash/Terry Vlisidis

Оно је повећало проницљивост и оригиналност мисли, повећало осећај јединства са околином, побудило духовне и осећаје свеобухватне љубави и дубоког мира.

Португалски научници Руи Мигуел Кошта и колеге из Института за примењену психологију у Лисабону истражили су ефекте које на људе има црвено вино када се пије у угодном окружењу. Вино се у бројним културама већ хиљадама година пије зато што има потенцијал да мења перцепцију, односно да узрокује промењена стања свести. Оно је чак саставни део бројних религиозних ритуала, па није чудо да је студија названа Дионисова моћ – учинци црног вина на свест у природном окружењу. Дионис је у грчкој митологији бог плодности, весеља, жена и вина.

Kако аутори студије истичу, састави црвеног вина који им дају карактеристичне укусе добро су истражени, док ефекти вина на свест нису. У новој студији тим је испитао ефекте на узорку од 102 особе. Сви учесници су конзумирали по две чаше Quinta da Lapa Reserva Syrah 2018, португалског црвеног вина свиленкастог, пуног укуса. На крају експеримента замољени су да испуне упитнике обликоване тако да бележе промене у стању свести.

Студија, објављена у часопису PLOS One, показала је да црвено вино, када се пије у умереним количинама на угодном месту, индукује психолошка стања која карактерише блаженство, пажња усредсређена на садашњи тренутак, ублажавање разлике између себе и околине, фасцинација околином, оригиналне идеје и спознаје, чак донекле и осећај контакта с духовним подручјима. Ови налази важни су за боље разумевање учинака црвеног вина на свест у културном окружењу. Такође потврђују улогу црвеног вина као важног елемента хедонизма, социјализације и опуштања.

У студији су истражени ефекти две чаше црног вина од око 18 центилитара које је садржало 14% алкохола, што је еквивалент за око 41 грама етанола. Према резултатима, црвено вино повећало је ужитак и узбуђење, смањило свест о времену, успорило субективни осјећај тока времена, повећало фокус пажње на садашњи тренутак, смањило свест о телу, успорило мисли, покренуло машту и учинило окружење фасцинантнијим. Оно је повећало проницљивост и оригиналност мисли, повећало осећај јединства са околином, побудило духовне и осећаје свеобухватне љубави и дубоког мира. Све промене у свести догодиле су се без обзира на то јесу ли учесници пили сами, удвоје или у већој групи. И мушкарци и жене пријавили су исте промене. Старија доб била је повезана с већим повећањем укупног задовољства, а млађа с већим повећањем фасцинације околином бара у којем се пило.

Уравнотежена конзумација вина може бити средство за такве радости које су дубоко укорењене у многим културама од памтивека”.

Студија је спроведена у природном окружењу бара јер су већ нека ранија истраживања показала да субјективни доживљаји нису исти када се вино пије у лабораторијским условима. Аутори тумаче да се термин промењена стања свести” односи на знатна одступања од уобичајене будне свести.Пијење вина у савременом западном окружењу осмишљеном за повећање угодности искуства пијења вина може подстаћи промене у свести које су обично повезане са стањима свести мистичног типа… Међу уобичајеним људским потребама постоји потрага за угодним измењеним стањима свести, односно привременом радосном трансценденцијом уобичајеног менталног стања. Уравнотежена конзумација вина може бити средство за такве радости које су дубоко укорењене у многим људским културама од памтивека”, пишу аутори у студији.

Основне одлике промењених стања свести су промене свијести о телу, простору и времену. Промењена стања свести често су карактерисана повећањем креативности, живљим менталним сликама и повећањем перцепције лепоте окружења и привлачности лица. Аутори тумаче да промењена стања свести понекад одликују мистична искуства, односно осећај повезаности с другим подручјем стварности ван заједничког простора-времена које је тешко превести у речи. Та унутарња стања карактеришу осећаји вечности, повезаност с невидљивом вишом силом, перцепција ствари као стварнијих од стварних” и попуштање граница између себе и света.


Сигмунд Фројд (
Wikipedia)

Осећај недостатка одвојености себе од света често се назива океанским осећајем, што је термин који је први пут употребио француски књижевник и мистик Ромен Ролан у писму Сигмунду Фројду, који га је касније описао као осећај вечности, осећај као да је нешто неограничено, осећај нераскидиве везе, односно јединства с спољњим светом у цјелини. Психоаналитичар је расправљао о океанским осећајима као могућем темељу духовних осећаја који могу постојатизван институционалних религија. Словачки, односно угарски мислилац Бела Хамваш вину и његовим духовним својствима посветио је своју књигу Филозофија вина”. У поезији је вино приказано као улаз у божанско, а у старим мистичним традицијама оно се користило за подстицање контакта с божанствима.

Чињеница да је студија урађена на енглеском језику подразумева да су учесници били натпросечно образовани. То је још једно ограничење које помињу аутори.

Аутори признају да њихова студија има одређена ограничења. Наиме, током експеримента добровољци су били у угодном, стимулативном визуелном и звучном окружењу. Стога је тешко разлучити колико је на забележене ефекте деловало вино, а колико окружење. Намерно је одабрано баш онакво окружење у каквом се вино уобичајено пије.


(Unsplash/Anh Nguyen)

Студија је спроведена у винском бару специјализованом за продају црвеног вина и хране у Лисабону. Учесници су регрутовани међу посетиоцима бара, туристима у том крају и студентима и особљем оближњег универзитета који су га често посећивали. Вино је било бесплатно, а добровољци су обавештени да једноставно треба да уживају у тренутку док пију и да ће на крају испунити упитник на енглеском о променама свести које су доживјели. Просјечна доб била је 35,39 година, а смештени су за одговарајуће столове зависно од тога да ли су дошли сами или у друштву.

Чињеница да је студија урађена на енглеском језику подразумева да су учесници били натпросечно образовани. То је још једно ограничење које помињу аутори. Вино су одабрали произвођачи у сарадњи с двојицом сомелијера из бара, а оно је пре студије тестирано на случајним посетиоцима који су га добро оцијенили. Свима је сервирано у истим чашама. Добровољцима је било дозвољено да пуше ако то желе јер је то уобичајено у бару, али није била допуштена употреба мобилних телефона. Оброци које су јели били су углавном мали и лаки, примерице хлеб, сир, маслиново уље и мало димљених нарезака.

Када су учесници сели за сто, испунили су кратак упитник с основним питањима на тему демографије, навика пушења и темељног осећаја свести. Једни су пили сами, други с пријатељима супротног пола, трећи с пријатељима истог пола, а четврти у већим групама. На крају су задовољство, узбуђење, интензитет свести тела, осећај проласка времена и други ефекти испитани одговарајућим психолошким оруђима као што су скала самопроцене (SAM), лествица оцењивања промијењених стања свести (ОАV) и визуелна аналогна љествица.

Етанол се обично сматра седативом, углавном због својег деловања на центар који контролише износе гама-аминобуертне киселине (GABA), неуротрансмитера који се уобичајено синтетише у мозгу где смањује надражљивост живчаног система. Но он, такође, узрокује ослобађање допамина у мозгу, због чега делује и као стимуланс, особито у умереним дозама. Осим тога, у црвеном вину може повећати број откуцаја срца и активност симпатичког живца мишића, што може придонети субективном осећају узбуђења. Допаминска активација неурона коју узрокује етанол делује на систем награђивања и осећај задовољства. Kоначно, делује и на осећај проласка времена у смислу да се он доживљава споријим.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар