Planeta nema atmosferu, kako je to moguće?
Sonda BepiColombo, koju su svemirske agencije ESA i JAXA poslale u najužarenije kutke Sunčevog sistema, prema Merkuru, otkrila je da se na planeti najbližoj našoj zvezdi pojavljuju neobične aurore, uprkos tome što ona praktično nema atmosferu. Letelica je u oktobru 2021. merila brzine elektrona i jona te otkrila da se oni ubrzavaju. Analiza je pokazala da su ubrzanje izazvale aurore povezane s Merkurovim magnetskim poljem, što je proizvelo slabu emisiju iks-zraka.
Aurora (polarna svetlost) se na Zemlji javlja kada se električno nabijene čestice, poput onih iz Sunčeva vetra, sudaraju s česticama vazduha u atmosferi,prenoseći na njih energiju i uzrokujući njihov sjaj. Zemljino magnetsko polje usmerava te nabijene čestice ka polovima, stoga u polarnoj svetlosti većinom uživaju tamošnji stanovnici, piše Science Alert.
Mada se na Merkuru to odvija pomalo drugačije, izgleda da polarnu svetlost možemo naći na svakoj planeti, što ukazuje na to da bi mehanizam iza nastanka mogao biti univerzalan u celom Sunčevom sistemu. „Imamo neposredne dokaze koji snažno podupiru gledište da se energetski elektroni ubrzavaju u Merkurovoj magnetosferi, brzo putuju prema sektorima gde je zora i zatim se izbacuju na linije magnetskog polja na noćnoj strani planete”, navode naučici koje predvodi astrofizičarka Sae Aivaza sa Univerziteta u Pizi (Italija).
Obično su za nastanak aurore potrebne dve stvari: magnetsko polje i atmosfera. Kao što smo pomenuli, na Zemlji se nabijene čestice ubrzavaju duž linija magnetskog polja do polarnog područja, gde padaju u atmosferu i u interakciji s drugim atomima i molekulima oslobađaju elektromagnetsko zračenje. Nabijene čestice, uglavnom, dolaze od Sunčevog vetra, iako Jupiterove snažne aurore pretežno hrane elektroni s njegovog vulkanskog meseca Jo. Saturn takođe ima aurore koje uzrokuje solarni vetar, kao i Uran. Voyager 2 je 1989. uočio nešto nalik aurorama na Neptunu, ali nakon toga nije bilo naknadnih detekcija.
Naučnici su smatrali da na Marsu i Veneri neće biti aurora jer nemaju globalno magnetsko polje, no obe planete su servirale iznenađenje. Naime, Mars na površini ima mrlje magnetizma koje proizvode lokalizirane aurore, a na Veneri polarnu svetlost uzrokuje magnetsko polje Sunca. Merkur ima globalno magnetsko polje, ali prilično slabo. Osim toga, stalno je na udaru snažnih solarnih vetrova i zračenja jer je blizu Sunca. Stoga ova planeta nema pravu atmosferu, već retku egzosferu koju podstiču solarni vetar i bombardovanje mikrometeoroida. Ova egzosfera je previše difuzna da bi se ponašala kao gas. Zato su naučnici smatrali da, verovatno, neće pronaći auroru, iako su primetili da mu površina povremeno svetluca iks-zracima. Istraživanje Direct evidence of substorm-related impulsive injections of electrons at Mercury objavljeno je u časopisu Nature Communications
(Indeks)
