Људи обично воле да знају одакле потиче оно што уносе у себе. За већину намирница порекло је познато, али научници су збуњени одакле заправо стиже воће свеприсутно у дућанима – банане. Опсежна генетска анализа више од 100 сорти дивљих и култивисаних разоткрила је замршену историју узгајања овог воћа и открила да можда још постоје три досад непозната претка.
„Припитомљавање банане је компликованије него што сам мислио”, рекао је еволуциони биолог Лорен Рисеберг са Универзитета Британска Колумбија, а преноси часопис Science. Пре отприлике 7.000 година банане нису биле овако сочне и без семенки као данас. Садржај је био готово нејестив и пун црних семенки. Људи из тог доба нису јели плодове банана, већ њихово цвеће или подземне гомоље, а скидали су влакна са стабљике да направе ужад и одећу.
Истраживачи знају да је превлађујући дивљи предак банане врста Musa acuminata, која се појављује на подручју од Индије до Аустралије. Већина се слаже да су се на Папуи Новој Гвинеји први пут појавиле култивисане банане какве познајемо. Данас постоји много сорти, више од 1.000. Током култивације ово је воће изгубило семенке и постало меснатије и слађе.
Но, нису баш могли одредити када је тачно дошло до данашњег изгледа. Додатно, једне банане имају уобичајена два низа хромозома, а друге три или више, што указује на то да су барем неке савремене хибриди укрштања две или више сорти, или чак различитих врста. Генетичарка Набила Јахиауи из француског Пољопривредног истраживачког института за међународни развој и колеге пре неколико година су успоредили ДНК из 24 узорка дивљих и домаћих банана.
У неколико су пронашли нешто збуњујуће: ДНК која није одговарала ономе из других узорака. Стога су 2020. изнели хипотезу да су генетском наслеђу банане допринеле, уз Musa acuminate и друге познате дивље сроднике, и две непознате врсте. У новој студији генетичарка Џули Сардос из института Alliance of Bioversity International и њен тим направили су детаљнију анализу, фокусирајући се на сорте банана с два збира хромозома, будући да су оне вероатно ближе првим припитомљеним бананама.
Узорковали су ДНК 68 дивљих и 154 врсте узгајаних воћки, укључујући 25 сорти које су прикупили на Папуи Новој Гвинеји. Резултати су показали да су се банане изворно гајиле у Новој Гвинеји и да је подврста Musa acuminate прва одомаћена. Узорци су, такође, указали на постојање трећег непознатог извора генетског материјала банане. Научници тек треба да идентификују те три нове врсте, чији подаци указују да једна потиче из Нове Гвинеје, друга из Тајландског залива, а трећа са подручја Филипина.
(Индекс)
