Кинески научници дошли су до неочекиваног открића о унутрашњем Земљином језгру, које лежи између 5.000 и 6.300 километара испод површине.
Научници су до сада веровали да је унутрашње језгро изграђено од течног спољног дела и чврстог унутрашњег дела. Међутим, научници из Кине, у новој студији објављеној у часопису Nature, износе хипотезу да оно није чврсто, већ да се налази у чудном стању материје познатом као суперјонско стање, у ком није ни чврсто ни течно. Научници не могу да направе бушотине толике дубине да би дошли до јасних и непобитних доказа о језгру, па користе „природне бушотине“, односно сеизмичке таласе земљотреса како би га проучавали, пише Science Alert.
Ипак, и поред мерења на основу тих таласа, Земљино језгро је и даље мистерија. Научници верују да се ради о лопти невероватно високе температуре и густине. Постоји неколико хипотеза, од тога да је у потпуно чврстом стању, да се ради о кристализованом гвожђу, међутим, будући да се на основу података сеизмичких таласа сматра да је меко и да споро преноси убрзање таласа, то значи да не може бити у питању гвожђе или гвоздена легура у чврстом стању. Неки научници верују да унутар унутрашњег језгра постоји још једно, док неки мисле да у њему није само гвожђе, већ и поједини лаки елементи.
Ново научно истраживање, које је предводио Ју Хе из Кинеске академије наука, испитивало је потенцијалну термодинамичку фазу материје и каква мешавина елемената може да постоји у језгру, на основу чега су закључили да је чврсто стање унутрашњег језгра, заправо суперјонско. „Утврдили смо да се водоник, кисеоник и угљеник у хексагоналном, тесно збијеном гвожђу, претварају у суперјонско стање, под условима какви владају у унутрашњем језгру и да тада показују високе коефицијенте дифузије, попут течности. То указује да је унутрашње језгро у суперјонском стању, пре него у чврстом”, написао је тим кинеских научника у студији.
Суперјонско стање материје се разликује од чврстог, течног и гасовитог. У суперјонској води, која је недавно направљена у лабораторији, екстремно високе температуре и притисак раздвајају молекуле воде, при чему јони кисеоника стварају чврсто стање, док се јони водоника понашају као течност. Кинески научници користили су компјутерску симулацију сеизмичких таласа који су се кретали кроз различите комбинације елемената и открили да се легура гвожђа, угљеника, водоника и кисеоника понаша на сличан начин као суперјонска вода. Атоми гвожђа били су „чврсти” у структури кристалне решетке, док су се молекули угљеника, водоника и кисеоника „распршили”, стварајући елемент сличан течности. „То је прилично абнормално. Стврдњавање гвожђа на граници унутрашњег језгра не мења покретљивост ових лаких елемената, а конвекција лаких елемената је континуирана у унутрашњем језгру”, наводи Ју Хе.
(Извор Спутњик)
