MEĐU IZMEĐU

ČUDNO STANJE U SRCU ZEMLJE

652 pregleda
Unsplash

Kineski naučnici došli su do neočekivanog otkrića o unutrašnjem Zemljinom jezgru, koje leži između 5.000 i 6.300 kilometara ispod površine.

Naučnici su do sada verovali da je unutrašnje jezgro izgrađeno od tečnog spoljnog dela i čvrstog unutrašnjeg dela. Međutim, naučnici iz Kine, u novoj studiji objavljenoj u časopisu Nature, iznose hipotezu da ono nije čvrsto, već da se nalazi u čudnom stanju materije poznatom kao superjonsko stanje, u kom nije ni čvrsto ni tečno. Naučnici ne mogu da naprave bušotine tolike dubine da bi došli do jasnih i nepobitnih dokaza o jezgru, pa koriste „prirodne bušotine“, odnosno seizmičke talase zemljotresa kako bi ga proučavali, piše Science Alert.

Ipak, i pored merenja na osnovu tih talasa, Zemljino jezgro je i dalje misterija. Naučnici veruju da se radi o lopti neverovatno visoke temperature i gustine.Postoji nekoliko hipoteza, od toga da je u potpuno čvrstom stanju, da se radi o kristalizovanom gvožđu, međutim, budući da se na osnovu podataka seizmičkih talasa smatra da je meko i da sporo prenosi ubrzanje talasa, to znači da ne može biti u pitanju gvožđe ili gvozdena legura u čvrstom stanju.Neki naučnici veruju da unutar unutrašnjeg jezgra postoji još jedno, dok neki misle da u njemu nije samo gvožđe, već i pojedini laki elementi.

Novo naučno istraživanje, koje je predvodio Ju He iz Kineske akademije nauka, ispitivalo je potencijalnu termodinamičku fazu materije i kakva mešavina elemenata može da postoji u jezgru, na osnovu čega su zaključili da je čvrsto stanje unutrašnjeg jezgra, zapravo superjonsko.„Utvrdili smo da se vodonik, kiseonik i ugljenik u heksagonalnom, tesno zbijenom gvožđu, pretvaraju u superjonsko stanje, pod uslovima kakvi vladaju u unutrašnjem jezgru i da tada pokazuju visoke koeficijente difuzije, poput tečnosti. To ukazuje da je unutrašnje jezgro u superjonskom stanju, pre nego u čvrstom, napisao je tim kineskih naučnika u studiji.

Superjonsko stanje materije se razlikuje od čvrstog, tečnog i gasovitog. U superjonskoj vodi, koja je nedavno napravljena u laboratoriji, ekstremno visoke temperature i pritisak razdvajaju molekule vode, pri čemu joni kiseonika stvaraju čvrsto stanje, dok se joni vodonika ponašaju kao tečnost.Kineski naučnici koristili su kompjutersku simulaciju seizmičkih talasa koji su se kretali kroz različite kombinacije elemenata i otkrili da se legura gvožđa, ugljenika, vodonika i kiseonika ponaša na sličan način kao superjonska voda.Atomi gvožđa bili su „čvrsti u strukturi kristalne rešetke, dok su se molekuli ugljenika, vodonika i kiseonika „raspršili, stvarajući element sličan tečnosti.„To je prilično abnormalno. Stvrdnjavanje gvožđa na granici unutrašnjeg jezgra ne menja pokretljivost ovih lakih elemenata, a konvekcija lakih elemenata je kontinuirana u unutrašnjem jezgru, navodi Ju He.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

administrator

Ostavite komentar