Вештачка интелигенција открила ерупцију „правог свемирског чудовишта”: трајалла је свега 0,16 секунди и ослободило енергију милијарде наших сунаца.
У само делићу секунде, бљесак је ослободио толико енергије колико наше сунце произведе у 100.000 година. Астрофизичари су известили да се недавно догодила снажна ерупција на густој магнетској звезди, која је трајала тек делић секунде, а избацила је количину енергије еквивалентну енергији милијарде сунаца.
Недавно су шпански научници успели да пронађу један од тих бљескова и да израчунају осцилације у јачини светлости магнетара у тренутку бљеска. Открили су да је удаљени магнетар ослободио количину енергије коју наше сунце произведе у 100.000 година за свега десетинку секунде.
Наведени тип звезде још се назива магнетозвезда (магнетар), а реч је о неутронској звезди с посебно јаким магнетским пољем. Једна од карактеристика магнетара јест еда често имају спектакуларне бљескове енергије који долазе без икаквог упозорења. Иако магнетари могу бити хиљама пута светлији од нашег сунца, њихове ерупције толико су кратке и непредвидиве да представљају изазов за астрофизичаре да их пронађу и проучавају.
Недавно су шпански научници, ипак, успели да пронађу један од тих бљескова и да израчунају осцилације у јачини светлости магнетара у тренутку бљеска. Открили су да је удаљени магнетар ослободио количину енергије коју наше сунце произведе у 100.000 година и да је то учинио у свега десетинки секунде.
Неутронска звезда се формира приликом пропадања звезде, на самом крају њеног живота. Kако та зјезда умире у експлозији супернове, протони и електрони у језгру здробљени су у комперсовану соларну масу која спаја интензивну гравитацију с врло брзом ротацијом и снажним магнетским силама, према Насиним подацима.
Разлика између магнетара и неутронске звезде огледа се у томе што магнетар има магнетско поље чак 1.000 пута јаче од обичне неутроснке звезде и као такав он је најмоћнији магнетски објекат у свемиру.
Резултирајућа неутронска звезда има масу отприлике 1,3 до 2,5 пута већу од нашег сунца, али сабијену у сферу пречника тек 20 километара. Материја у неутронској звезди толико је згуснута да би само њен део величине коцке шећера могао тежити милијарду тона, а гравитација јој је толико јака да би примерице колачић од слеза могао да је погоди снагон 1.000 хидрогенских бомби, према подацима НАСА.
Разлика између магнетара и неутронске звезде огледа се у томе што магнетар има магнетско поље чак 1.000 пута јаче од обичне неутроснке звезде и као такав он је најмоћнији магнетски објекат у свемиру. „Чак и у неактивном стању, магнетари могу бити 100.000 пута светлији од сунца. Но, у случају бљеска који смо проучавали – GRB2001415 – енергија која је ослобођена једнака је оној коју наше сунце зрачи у 100.000 година”, објаснио је Алберто Х. Kастро-Тирадо, аутор студије и професор u Институту за астрофизику Андалузије Шпанског истраживачког већа.
Досад је откривено тек 30 магнетара из отприлике 3.000 досад откривених неутронских звезда, а поменути је уједно најудаљенији који су научници пронашли.
Проучавани магнетар налази се у галаксији Kипара (NGC 253), спиралној галаксији удаљеној око 13 милиона светслосних година од Земље и представља право свемирско чудовиште, додаје Виктор Реглеро, коаутор студије. Шпански научници открили су бљесак ове неутронске звезде 15. априла 2020. године помоћу инструмента (Atmosphere-Space Interactions Monitor, ASIM), који се налази на Међународној свемирској станици (ИСС). Њихова студија објављена је недавно у научном часопису Nature.
Бљесак је, заправо, уoчила ASIM-ова вештачка интелигенција, што је научницима омогућило да проуче тај кратак и изразито насилан избој енергије који је трајао свега 0,16 секунди и чији је сигнал нестао толико брзо да је био готово неприметан у позадинском шуму података. Шпански научници провели су више од годину дана проучавајући две секунде података подељених у четири фазе, на темељу енергије из тог магнетара.
Чинило се као да је тај магнетар одлучио пренети поруку властитог постојања из своје свемирске осаме, повиком у свемирско пространство великом снагом „милијарди сунаца”, сликовито је откриће описао Реглеро. Досад је откривено тек 30 магнетара из отприлике 3.000 досад откривених неутронских звезда, а поменути је уједно најудаљенији који су научници пронашли.
(Извор Зимо)
