Ако је најновија студија последња реч и да животиња не спада у кичмењаке, научнике чека следећи изазов – каква је то врста бескичмењака?
Научници из Јапана су након темељне анализе тајанственог створења које је живело прије 300 милиона година закључили да оно, ипак, није имало кости. Остаци Tullimonstruma gregariuma (познатог и као чудовиште Тули) откривени су пре скоро 70 година и деценијама се расправља ради ли се о кичмењаку или бескичмењаку, с обзиром на то да студије указују на контрадикторне закључке. „На темељу више доказа, није одржива хипотеза да се ради о кичмењаку. Чудовиште је имало сегменте у подручју главе који су се протезали од тела, што није присутно ни у једној линији кичмењака”, рекао је палеонтолог Томојуки Миками са Универуитета Токио.
Први примерак пронашао је 1955. у Илиноису ловац на фосиле Френсис Тули, а након тога су откривени многи други. Чудовиште је могло нарасти до 35 центиметара, с тим да су најмање нађене јединке биле око 8 центиметара. Дакле, није добило надимак чудовиште због своје величине. Имало је пераје на репу, бизарне очи које су стршале као на шипци и танку рилицу што завршавала нечим што наликује устима са зупцима. С тим дугачким наставком је вероватно рило по муљевитом дну у потрази за оброком, пише Science Alert.
Због необичног изгледа научници нису могли одредити да ли се о кичмењаку или бескичмењаку. Ни у једном од фосила нису нађене коштане структуре, али то није решавало загоентку јер се костур од хрскавице (какав данас налазимо код хрскавичара) не би очувао после толико милиона година подједнако као кости.
С обзиром на то да се расправа протегла годинама, Миками и колеге направили су опсежно истраживање у покушају да се једном за свагда реше мистерију. Прикупили су више од 150 примерака чудовишта и више од 70 фосила других створења из фосилног слоја у Илиноису подвргли их тродимензионалном ласерском скенирању високе резолуције и рендгенској микро томографији.
Пажљиво су проучили структуре које наликују одликама кичмењака – блокове скелетног мишићног ткива (миомере), мозак с три режња, хрскавицу и пераје и закључили да се оне не могу упоредити са особинама код кичмењака. Треба напоменути да су научници са Јејл универзитета 2016. изашли у јавност са супротним закључком – да се ради о кичмењаку и да припада истој лози као данашња риба лампуга. Kористећи се збирком музеја Филд у којој се налази 2.000 примерака овог чудовишта, амерички палеонтолози су анализирали морфологију и друге одлике. Закључили су да је животиња имала шкрге и нотокорду која је функционисала као рудиментарна кичмена мождина.
Ако је најновија студија, уистину, последња реч и да чудовиште не спада у кичмењаке, научнике чека следећи изазов – каква је то врста бескичмењака? Наликује ли, примерице, више копљачама или пужевима? Мистерија необичне животиње, изгледа, још није решена до краја. Истраживање јапанских знанственика објављено је у часопису Palaeontology.
(Илустрација Јејл универзитет)
(Индекс)
