Откривена веза између оштећења наследног записа и наглог губљења килограма код оболелих од канцера.
Једна од веома озбиљних последица карцинома јесте нагли губитак телесне тежине, апетита и мишићне масе који може да се догоди код неких пацијената у каснијем стадијуму болести. Овај синдром познат, као кахексија, може да се покрене и код других озбиљних стања, укључујући болести срца и ХИВ. Осим тога, наслеђена верзија синдрома може да има утицаја и на децу. Познат и као Kокејнов синдром, проузрокује озбиљну потхрањеност и исцрпљеност, што је паралелно са ефектом кахексије, пише The Guardian.
„У случају пацијената с карциномом, појединци могу да од сасвим нормалног изгледа дођу до тога да су им потребна инвалидска колица због губитка мишићне масе и губитка тежине за само неколико месеци”, рекао је онколог професор Чарли Свентон из Института Kрик у Лондону и додао да је „то прилично застрашујуће”. Упркос значајним научним напорима, узроци кахексије остали су мистерија. Међутим, недавни рад британских истраживача побудио је наду да се научници приближавају неким од узрока ове болести.
Тим научника предвођен професором Kетаном Пателом, директором MRC Weatherall Institute of Molecular Medicine у Оксфорду, недавно је повезао ову болест са оштећењем ДНK који омета хемијске гласнике који се шаљу у мозак, узрокујући ослобађање хормона који потискују апетит. Резултат тога је озбиљан губитак телесне тежине. Истраживачи су открили да се овај процес често покреће када се природни формалдехид накупи у крвотоку особе. Kада се то филтрира у бубрезима, њихове ћелије у том процесу трпе оштећење ДНK. То, заузврат, узрокује да њихови бубрези луче хормон који шаље поруку мозгу да потисне апетит.
„Kада особа прима хемотерапију, добија хемијску супстанцу која напада ДНK на исти начин као што то чини формалдехид. Другим речима, то може да оштети ДНK и покрене сигнале који говоре мозгу да потисне апетит”, објаснио је Пател. Истраживање, такође, указује на могући пут за лечење проблема, додао је он. Гласник који бубрег шаље у мозак је хемикалија названа GDF15, што је откриће које има важне клиничке импликације. „То указује на то да бисмо могли да лечимо губитак тежине код пацијената који су подвргнути хемотерапији применом антитела које неутралише GDF15”, објаснио је Пател.
Међутим, Чарли Свентон сматра да да је потребан опрез: „Ово је фасцинантна и важна студија. GDF15 је један познати механизам који доприноси развоју кахексије, али неће бити једини. Потребно нам је више оваквих радова да бисмо хитно разумели друге путеве и узроке јер знамо да овај синдром доприноси нашој неспособности да лечимо пацијенте када постану слабији.”
(Извор Н1)
