Дезоксирубонуклеинска киселина чини само половину хромозома, далеко мање него што се раније мислило. Готово 47 одсто састава хромозома је тајанствени омотач који окружује генетски материјал.
Иако је улога овог плашта непозната, истраживачи претпостављају да он раздваја хромозоме једне од других у току битног процеса ћелијске деобе. Такозвана хромозомска периферија могла би спречити настанак грешака након поделе ћелија, што је обележје неких облика рака и болести урођених мана.
Коришћењем напредне технике снимања, истраживачи су први пут приказали детаљан тродимензионални модел свих 46 људских хромозома, структура у ћелијама које садрже наследни (генетски) материјал. Још од открића у 1882. хромозоми су били у фокусу интензивног пручавања.
Упркос крупним техничким достигнућима, структура и организација хромозома остала је мистерија. На Универзитету Единбург усавршили су прецизну електронску микроскопију која омогућује да да се склоп хромозома изучава до најситнијих појединости.
Анализа слика открива да материјал који садржи ДНК и протеине за подршку, познате као хроматини, представљају од 53 и 70 одсто укупног садржаја хромозома. Преосталих 30 до 47 одсто је спољашност. Студија је објављена у часопису „Молекуларна ћелија”, а спроведена је у сарадњи са Казуса ДНК институтом из Јапана, Националним институтом за рак из САД и Универзитетом Ливерпул из Велике Британије.
