Kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju, osobito one sa ambicijom da razviju opštu veštačku inteligenciju jednaku ili nadmoćniju od ljudske u svim kognitivnim sposobnostima, a ne samo u izvršavanju nekih uskih zadataka kao što je igranje šaha ili rešavanje matematičkih problema, moraće da osmisle tzv. mašinske mislioce koji će imati fleksibilnost i zdrav razum kakav imaju ljudi.
Deca su bolja od veštačke inteligencije (AI) u važnoj ljudskoj sposobnosti – u otkrivanju šta to motiviše postupke drugih ljudi, pokazalo je novo istraživanje.Rezultati, predstavljeni u časopisu Cognition, ističu temeljne razlike između ljudske kognicije i računanja, ukazuju na nedostatke koji postoje u današnjim tehnologijama i pokazuju gde su potrebna poboljšanja da veštačla inteligencija potpunije oponaša ljudsko ponašanje.
„Odrasli, čak i dojenčad, mogu lako doneti pouzdane zaključke o tome štato pokreće postupke drugih ljudi. Postojećoj veštačkoj inteligenciji to je težak zadatak”, rekla je starija autorka studije Mojra Dilon, docentkinja na Odseku za psihologiju Univerziteta Njujork. „Nova ideja da se sučele dojenčad i veštačka inteligencija u istim zadacima naučnicima omogućuje da bolje opišu intuitivno znanje dojenčadi o drugim ljudima i predlože načine za integrisanje tog znanja u veštačku inteligenciju.”
Kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju, kao što su OpenAI, DeepMind, Microsoft, Facebook, Amazon, Applei slične, osobito one sa ambicijom da razviju opštu veštačku inteligenciju koja bi bila jednaka ili nadmoćnija od ljudske u svim kognitivnim sposobnostima, a ne samo u izvršavanju nekih uskih zadataka kao što je igranje šaha ili rešavanje matematičkih problema, moraće da osmisletzv. mašinske mislioce koji će imati fleksibilnost i zdrav razum kakav imaju ljudi. To, pak, znači da će morati da smisle mašine koje će se oslanjati na iste temeljne sposobnosti u otkrivanju ciljeva, motivacija i preferencija ljudi kakve poseduju mala deca. Naravno, ako žele veštačku inteligenciju sličnu ljudskoj.
Rezultati studije pokazali su da su mala deca prepoznavala motive slične ljudskim, čak, i u pojednostavljenim radnjama animiranih oblika. Dojenčad je predviđala da su te radnje vođene skrivenim, ali doslednim ciljevima. Na primer, uspešno su pronalazila iste predmete na monitoru, bez obzira na to na kojoj su se lokaciji nalazili, čak i kada se okruženje oko oblika menjalo.
Dobro je dokumentovano da su mala deca fascinirana ljudima i njihovim ponašanjem. To, pord ostalog, jasno pokazuju svojim potrebama za druženjem i pomnim posmatranjem lica, gestikulacija i pokreta ljudi. Brojna istraživanja koja su se bavila dečjom psihologijom zdravog razuma ili dečjim razumevanjem namera, ciljeva, preferencija i racionalnosti u pozadini postupaka drugih ljudi, pokazala su da su mališani sposobna pripisivati ciljeve drugima i očekivati od drugih da im teže racionalno i efikasno. Sposobnost stvaranja ovih predviđanja temelj je ljudske socijalne inteligencije.
(Shutterstock)
Da bi postigli temeljno razumevanje razlika između sposobnosti ljudi i veštačke inteligencije, naučnici su u novoj studiji sproveli niz eksperimenata s 11-mesečnom dojenčadi i uporedili njihove reakcije sa onima najsuvremenijih modela neuronskih mreža koje imaju sposobnost učenja. U tu svrhu koristili su test poznat kao Baby Intuitions Benchmark(BIB), koji se sastoji od šest zadataka što ispituju zdravorazumsku psihologiju. BIB je omogućuje testiranje inteligencije dojenčadi i veštačke inteligencije i upoređuje njihove performanse. U konačnnom, on omogućuje stvaranje empirijskih temelja za izgradnju AI nalik ljudskoj inteligenciji.
U ogledima dojenčad su na Zoom-u gledala niz video–zapisa jednostavnih animiranih oblika koji su se kretali po ekranu, slično kao u video–igricama. Postupci tih oblika simulirali su ljudsko ponašanje i donošenje odluka kroz dohvatanje predmeta na ekranu i druge pokrete.S druge strane, istraživači su uvežbali modele neuronskih mreža sposobne za učenje i alate veštačke inteligencije koji pomažu računarima da prepoznaju obrasce i simuliraju ljudsku inteligenciju i testirali ih na istim video–zapisima.
Rezultati studije pokazali su da su mala deca prepoznavala motive slične ljudskim, čak, i u pojednostavljenim radnjama animiranih oblika. Dojenčad je predviđala da su te radnje vođene skrivenim, ali doslednim ciljevima. Na primer, uspešno su pronalazila iste predmete na monitoru, bez obzira na to na kojoj su se lokaciji nalazili, čak i kada se okruženje oko oblika menjalo. Deca su pokazivala takva predviđanja svojim produženim gledanjem u događaje koji su kršili njihova predviđanja, što je uobičajena i decenijama stara mera za merenje prirode znanja dojenčadi.
Autori u sažetku navode da su mala deca očekivala da će akcije agenata biti usmerene prema predmetima, a ne prema lokacijama na ekrannu i pokazala su temeljna očekivanja racionalno delotvornih akcija agenata u skladu s ciljevima. „Modeli neuronskih mreža nisu pokazali znanje koje su pokazala mala deca. Naš naučni rad pruža sveobuhvatan okvir za karakterizaciju zdravorazumske psihologije dojenčadi i predstavlja prvi korak u testiranju mogu li se ljudsko znanje i veštačka inteligencija slična ljudskoj izgraditi na temeljima postulata kognitivnih i razvojnih teorija”, tumače autori.
Usvajanje ove „paradigme iznenađenja”za proučavanje mašinske inteligencije omogućuje neposredno upoređivanje između kvantitativne mere iznenađenja kod algoritama i dobro uspostavljene ljudske psihološke mere iznenađenja – vremena posmatranja dojenčadi. Modeli veštačke inteligencije nisu isporučili dokaze da razumeju motive u pozadini takvih radnji, što pokazuje da im nedostaju temeljni principi zdravorazumske psihologije koje poseduju mala deca. „Temeljno znanje deteta ograničeno je, apstraktno i odražava naše evoluciono nasleđe, no ipak se može prilagoditi bilo kojem kontekstu ili kulturi u kojoj bi dete moglo živeti i učiti”, zaključila je Mojra Dilon.
(Indeks)
Pristup kreiranju veštačke inteligencije (VI) je, po meni, potpuno pogrešan. Ljudi se u svom razvoju sukobljavali da drugim ljudima. Za životni prostor. Za resurse. Zbog iskorišćavanja drugih ljudi. Zbog… Zbog… VI to nema. Niti je u sukobu sa drugom VI niti sa ljudima. Ona je kao avion. Da ČOVEK brzo stigne na njemu potrebno mesto. Ali čovek je napravio i vojni avion. Zbog… Zbog… A ČOVEK je inicijalno kreirao VI. I uneo, svesno ili nesvesno, to njegovo Zbog… Zbog… u VI. Ne treba težiti da VI bude ono šta čovek danas zna o sebi i svojim intelektualnim dometima. Ona treba da omogući čoveku u razvoju njegovih intelektualnih i kreativnih potencijala. Ona nikad ne sme postati „vojni avion“. Jer njoj je isto dali je čovek koristi kao običan kalkulator ili za složene operacije lansiranja nuklearnog projektila.