Чак 48 часописа са великим задовољством је именовало лажног доктора у свој уређивачки одбор.
Колико праве науке има у научним часописима?
Група истраживача послала је лажне радне биографије на адресе 360 научних часописа у име измишљеног пољског доктора, чије је име преведено с пољског језика гласило Др Превара (енгл. Dr. Fraud). Чак 48 часописа са великим задовољством је именовало лажног доктора у свој уређивачки одбор.
Постоји изузетно велики
број научних часописа који
чињеницу да научници морају
да објављују стручне чланке
користе као своју предност.
Ова „операција” представља прву анализу уредничке улоге у научном издаваштву, дајући конкретне доказе о проблему који је све присутнији у научном свету. Постоји изузетно велики број научних часописа који чињеницу да научници морају да објављују стручне чланке користе као своју предност.
Такви часописи би све урадили за новац, па не проверавају да ли су истраживања на која се односе радови које објављују нова или стара, да ли су радови вредни објављивања и да ли су, уопште, тачни и прецизни. Све то као последицу може да има то да неки вредни радови не буду објављени у релевантним публикацијама или, још горе, да радови и истраживања који нису прошли стручну проверу буду објављени, што доприноси урушавању угледа науке у јавности.
Катарина Писански са Универзитета у Сасексу, која је била једна од учесница ове научне „преваре”, каже да су аутори истраживања на идеју за то дошли када је почео да им стиже „апсурдно велики број” мејлова од редакција часописа са захтевом да им шаљу радове који су ван њиховог поља стручности.
Истраживачи су креирали лик „доктора Преваре” и учинили га видљивим на интернету и приписали му насумично изабраних 120 научних радова, углавном сумњивог порекла и стручности. Трећина часописа са црне листе (Jeffrey Beall’s blacklist) прихватило је доктора за уредника.
Не само да такви часописи погрешно информишу јавност, већ због њих и научне институције у очима те исте јавности изгледају веома лоше.
„Ми, припадници академске заједнице, морамо да урадимо све да обесхрабримо оне који захваљујући часописима лошег квалитета не доприносе промовисању најбоље научне прексе и постоје у науци само да би зарадили новац”, закључује Катарина Писански.
(Извор Б92)
