На шта би личио свет без људи? Погледајте Бескрајнe равницe у којима се сваке године милиони животиња запуте у велику сеобу, налик пресељењу народа са истока на запад, из Азије у Европу, које је потрајало од четврте четвртине четвртог до друге половине петог столећа. А ко је највећи грабљивац на планети?
„Ко је уљудан преко мере, постаје досадан.
Ко је опрезан преко мере, изгледа плашљив.
Ко је одважан преко мере, узрокује неред.
Ко је искрен преко мере, делује окрутно.” (Конфуције)
Можете ли накратко замислити свет без људи? Немојте се мучити, ако вам не иде. Личио би на Серенгети или, у преводу с језика афричког племена Масаји, на Бескрајне равнице, чија се дуга сенка могућег опстанка разноврсног живота протеже у будућност. До када?
Да се прадавни мајмун није усправио
на две ноге и запутио с краја на крај
земаљског шара, данашњи свет највише
би подсећао на Бескрајне равнице.
Простране саване у северној Танзанији и југозападној Кенији, на око 30.000 квадратних километара, у којима се сваке године пред очима радозналих посетилаца понавља „Десето светско чудо природе”. Највећа сеоба сисара на свету у потрази за храном. Налик великом пресељавању народа са истока на запад, из Азије у Европу, које је потрајало од четврте четвртине четвртог до друге половине петог столећа.
Серенгети (Википедија)
У продужецима, никако спортским, наши преци Словени пристигли су на Балкан, тако још подучава званична историографија. Шта повезује обе бежаније (није београдско насеље)? Управо човек, и то још разумни човек (Homo sapiens). Тамо где се он није превише упетљао, опстале су бројне дивље врсте. Другим речима, да се прадавни мајмун није усправио на две ноге и запутио с краја на крај земаљског шара, данашњи свет највише би подсећао на Бескрајне равнице. Како се то зна?
Европски слонови
На темељу проучавања истраживача са Универзитета Архус (Данска). Већином предела северне Европе и даље би у великом броју лутали вукови, лосови, медведи, чак слонови и носорози у потрази за храном! Али појавио се разумни двоножац на измаку последњег леденог доба и у потоњим миленијумима увелико поспешио ишчезнуће крупних сисара (тежи од 45 килограма). Свуда где је он својом ловачком ногом крочио, дивље животиње једва да су претекле. Хоће ли због тога бити изведен пред природни суд историје?
У наставку је дочарано царство сисара без присуства људи, процењено на темељу збира јединки сваке врсте и еколошких услова у којима су обитавали. Ех, када би дивљач умела да чита нову карту света колико ли би се собом поносила!
Прати сеобу
Али четвороножни становници нису десетковани само на европском северу, и у осталим подручјима наше планете сустигла их је мање-више иста злехуда судбина. Поједине врсте су, чак, заувек нестале. Африка је једини континент на којем су највећма опстали у својој разноликости и бројности. Упркос учесталим савременим ловачким походима (сафари) знатижељника са других континената.
И што је важније: нису претекле зато што су заштићене нарочитим климатским или еколошким погодностима. Никако. Кључни разлог: биле су мање изложене истребљењу јер су овде ређе свраћали двоножни истребљивачи са убојитим оружјем! Отуда су се крупни изданци сисара боље уклопили у животну средину једва настањених области, а Серенгети је једна од таквих.
Сетите се понекад Бескрајних
равница, у којима је свачија сенка
– и човекова и животињска – малтене
невидљива тачно у подне.
У Бескрајним равницама клима је врућа и сува, главно кишна сезона потраје од марта до маја, с краћим раздобљима и у октобру и новембру. На надморским висинама од 920 до 1.850 метара температура износи од 15 до 22 Целзијусова степена, па је најхладније од јуна до октобра. Подручје обухвата заштићени резерват Нгоронгоро, у којем живи око 40.000 припадника племена Масаји, резерват Масва и парк природе Масаји Мара, површине 320 километара, у којем је лов дозвољен. У овим саванама пребројано је 70 врста крупних сисара и око 500 врста птица.
Истоимени национални парк, који се протеже на површини од око 15.000 квадратних километара – између језера Викторија на западу, језера Ејаси на југу и Велике раседне долине на југу, установљен је 1951. године као природно станиште за око два милиона гнуова, пола милиона томсонових газела, 250.000 зебри, бивола, лавова и друге дивљачи. Када се биљоједи запуте ка новим извориштима воде и у потрагу за богатијом испашом, у стопу их прате грабљивци (лавови, леопарди, гепарди, хијене, шакали…). Највећа сеоба животиња нашег доба. А шта чине људи које већ за све окривисмо?
Уништење месоједа
Самољубљиво уживају у улози суперграбљивца на Земљи. Не трљајте узалуд очи, исправно сте прочитали. Ко то каже?
Научници са Универзитета Нови Мексико у скоро објављеном истраживању. Толико је неприкосновен на самом врху јер уништава остале врсте до коначног нестанка! Откако су први људи пре 14.000 година крочили у Северну Америку, искоренили су мамуте. И то није толико непознато, али су у међувремену необузданим риболовом довели 90 врста риба до руба опстанка, што поткрепљују налази са Универзитета Викторија у Канади након вишегодишњег проучавања приобалних вода Тихог океана.
Не, то није најгоре: после деценија изучавања и писања готово 300 научних студија, закључено је да су лавови, вукови, медведи (гризли) и људи потаманили готово подједнак постотак биљоједа, али су потоњи чак девет пута надмашили своје четвороножне такмаце у убијању месоједа! Никада због меса, увек да би се домогли крзна или нечег другог за сећање на успешан лов!
Добродошле кише
Чекајте, нисте ваљда одустали од читања? Човеков истребљивачки учинак кудикамо је већи у води: исти истраживачи су написали у угледном часопису „Сајенс” да су риболовци 14 пута надмашили остале грабљивце! Захваљујући усавршеним справама, годишње у морима упецају више од 100 милиона тона, углавном одраслих јединки!
То је једна страна новчића, на супротној исто тако научничким рукописом пише да је толики улов таман довољан да се прехрани све више уста на нашој планети. И да две трећине од укупно поједене рибе сваке године године не заврши у човековом стомаку.
Сетите се понекад Бескрајних равница, у којима је свачија сенка – и човекова и животињска – малтене невидљива тачно у подне.
Станко Стојиљковић
