Фосили пронађени у Кини открили диносаура тешког 70 тона који је имао врат од 15 метара.
Анализа костију пронађених у Кини указује на то да је сауропод из доба јуре био животиња с најдужим вратом до сада. Диносаур (Mamenchisaurus sinocanadorum) је лутао источном Азијом пре више од 160 милиона година, пише The Guardia. Фосилизовани остаци створења нађени су 1987. у стенама старим 162 милиона година у аутономном региону Синђанг Ујгур на северозападу Кине, али су научници тек недавно поново проценили дужину врата животиње.
Диносаур је био биљојед који је нарастао до 50 метара од њушке до репа и тежио је више од 70 тона. „Mamenchisaurus sinocanadorum би могао бити сауропод са најдужим вратом откривен до сада, али постоји велика вероватноћа да су постојали већи, дужи сауроподи који су лутали око касне јуре на простору данашње Кине”, рекао је Ендрју Мур, палеонтолог са Универзитета у Њујорку. „Осим ако нисмо вољни да верујемо да смо случајно открили највећег појединачног сауропода који је постојао, наша подразумевана претпоставка увек би требало да буде да је било и већих животиња. Можемо само да се надамо да су се неки од ових титана фосилизовали и чекају да их открију палеонтолози.”
Дугачак врат је омогућио животињама да пасу док стоје на једном месту, што значи да су могле да прогутају тоне хране без трошења много енергије. А можда је помогао животињама да се охладе повећањем властите површине – трик који слонови постижу великим ушима. Сауроподи су еволуирали рано у историји диносаура и трајали до масовног изумирања пре 66 милиона година. Једини који су то преживели јесу преци савремених птица. Како су сауроподи еволуирали с тако дугим вратовима и великим телима, а да се нису срушили под сопственом тежином, збуњивало је научнике откако су пронађени први фосили. Али рендгенски снимци показују да су пршљенови били лагани и шупљи, а ваздушн простор чинио је две до три четвртине њихове запремине. Сличне карактеристике скелета се виде код птица које смањују тежину да би летеле.
На сауроподима, тако лагани скелети били би подложнији ломовима, али животиња је имала вратна ребра у облику шипке – коштане продужетке пршљенова – која су учвршћивали врат и побољшала му стабилност. „Једна од најзначајнијих чињеница о огромним сауроподима је то колико су њихове кости лаке”, објаснио је др Мур. „Као и њихови живи рођаци, птице, сауроподи су имали плућа способна да потисну кост и замене тешку срж и коштано ткиво ваздушним простором. Научни рад који то описује објављен је у Journal of Systematic Palaeontology.
(РТС)
