УСХОЂЕЊЕ УОБРАЗИЉЕ

ДВЕ ЖЕНЕ И ДВЕ ЗМИЈЕ

173 pregleda
Илустрација

Име Еве, прве жене, прародитеља, укаљано је грехом непослушности и као такво се задржало кроз поколења.

„Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?

А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.

А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох.”

И тако су једна жена и једна змија остали вечни кривци за прогон из Едена и лишавање свих благодети које су рајски вртови пружали првим људима на Земљи. Ева је прамајка сваког греха, а змија омрзнута животиња, лукава, осуђена на вечно пузање у прашини.

Иако је иста та змија у каснијим верзијама поистовећена са прерушеним Сатаном, у Библији је тачно окарактерисана као „лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог”, чиме се потврђује њен животињски а поништава ђаволски идентитет. Но, ни то јој није било од велике користи у даљем развоју мита који се плео око њеног имена.

Ева, жена која се симболично здружила с лукавом змијом кушајући забрањене плодове, оглушивши се о Божју заповест и приволевши наивног Адама на грех, већ тада је осудила све будуће генерације жена на жиг срама због првобитне непослушности. Змија, чија симболика крије разноликости у више митологија широм света, некако је остала потиснута библијском јој нанетом неправдом којом је са собом повукла и несрећну Еву.

На већини уметничких дела од средњевековне уметности преко ренесансе до савременених праваца Ева је приказана можда и више у друштву змије неголи Адама. Тиме је то заједништво жене и змије са свим негативним асоцијацијама које изазивају запечаћено до дана данашњег.

Још једна жена којој друштво на сликама и извајаним фигурама прави неизоставна змија јесте Хигија. Насупрот осрамоћеној Еви, Хигија, кћи Асклепија или Ескулапа, бога медицине, симболична заштитница фармације и фармацеута поштована је и као богиња здравља. Kао и њеном оцу посвећена су јој бројна светилишта и кипови широм старе Грчке. Жена којој су оде и химне испевали.

 

О, Хигијо, најмлађа

међу божицама,

кад бих могао живети с тобом

до краја свог живота,

а ти да си ми наклоњена…

само с тобом,

о’, предивна Хигијо,

све сјаји и цвате,

а милосрђе доноси радост.

Нико није срећан без тебе.

 

Арифрон Сикионски (V– VI век),

Химна Хигији.

Жена која у рукама држи змију као послушног кућног љубимца, чији отров цеди у посуду и тиме контролише зло змијског венома претварајући га у лек. У медицини и фармацији, симболика змије је управо и то, двојно дејство змијског отрова, које зависно од примене може бити лек или отров, као и сви лекови уосталом.

Овај савез жене и змије био је изузетно поштован и окаракерисан као божански, а у служби и на корист смртника. О значају Хигијином говори и њено помињање на почетку Хипократове заклетве (прелаз између V и IV века пре нове ере).

Првобитни прикази Хигије били су само са змијом, без посуде, али како је временом јачао њен култ тако је еволуирао и уметнички приказ. Чак су и змија и посуда у почетку били одвојени да би се касније спојили и постали симбол фармације широм света.

 

За разлику од хришћанске догме, антички свет је физичко здравље повезивао са здрављем душе. Питагорејци који су заступали ово мишљење су као свој амблем имали пентаграм, Signum Pythagoricum, назван Hugieia (YGIEIA) што значи „здравље душе и тијела”. Та хармонија је одражавана физичким, естетским, мисаоним, интиутивним и духовним вежбама (које су одговарале појединим елементима: земљи, води, ваздуху, ватри и етру). Тиме је пентаграм одражавао савршену равнотежу поменутих пет елемената. Добро је познато какву је симболику преузео пентаграм у западнохришћанском учењу.

Име Хигије се до данас очувало у речи хигијена која подразумева низ мера везаних за чистоћу и ред што осигуравају здравље и као таква део је превентивне медицине.

Име Еве, прве жене, прародитеља, укаљано је грехом непослушности и као такво се задржало кроз поколења.

Змија се, пак, мимо ове две жене провлачила и пузала од памтивека кроз митологију и веровања, од добра до зла, од рођења до смрти, затварајући животни циклус, указујући на дуалност живота исто као и својег отрова који може бити и фаталан али и лек.

(Илустрација Pixabay/JeffJacobs1990)

(Пулсе)

О аутору

administrator

Оставите коментар