Razlike koje život znače: kakve ima lovac, a kakve plen?
U zavisnosti od toga da li je životinja plen ili lovac, imaćr zenice različitih oblika. Pošto veličina određuje količinu svetlosti koja ulazi u mrežnjaču, velike zenice hvataju više svetlosti i stoga su pogodnije za gledanje u mraku. Iz tog razloga noćne životinje obično imaju veće zenice ili su sposobne da regulišu njihovu veličinu; tipičan primer su mačke.
S druge strane, oblik određuje dve činjenice: vidno polje i dubinu polja. Prvi pojam se odnosi na amplitudu vida, odnosno koliko prostora može da se vidi, a da se ne pomera glava: kod ljudi, na primer, vidno polje je 180º, iako je prostor koji može jasno da se prepozna ograničen na frontalnih 60º. U slučaju životinja sa izduženom zenicom vidno polje je ograničeno – one sa horizontalnom zenicom imaju ograničeno vidno polje iznad, dok one sa vertikalnom imaju ograničeno vidno polje sa strane.Dubina polja se odnosi na oštrinu kojom se vide predmeti na određenoj udaljenosti: što je dublje, oko može da se fokusira na veću dužinu; a sa smanjenom dubinom, u fokusu je samo ono što se nalazi na određenoj udaljenosti od posmatrača.
Opšte pravilo je da lovci imaju okrugle ili vertikalno izdužene zenice, dok plen ima horizontalno izdužene ili okrugle zenice.
U praksi, ove karakteristike su usko povezane sa činjenicom da li je životinja plen ili grabljivac. Opšte pravilo je da lovci imaju okrugle ili vertikalno izdužene zenice, dok plen ima horizontalno izdužene ili okrugle zenice. Grupa istraživača sa Univerziteta u Kaliforniji i Daramu objavila je 2015. godine studiju o zenicama više od 200 vrsta kopnenih životinja i izvukla zanimljive zaključke.
Oblik zenice zavisi od dve varijable: načina lova i veličine plena. Životinje koje love u čoporima obično imaju okrugle zenice, dok usamljeni grabljivci imaju vertikalne. Ovo je tako iz praktičnih razloga: plića dubina vidnog polja možda izgleda kao teškoća, ali za one koji imaju takvo vidno polje to znači da se bolje fokusiraju na mali plen i da mogu da procene kada se on nalazi na dohvat, jer će tada jasno videti svoju metu.Sistem je koristan za životinje koje love u trku i moraju dobro da ocene kada je plen dovoljno blizu. S druge strane, onima koji love u čoporima ovaj sistem nije potreban jer im brojnost daje prednost.
Veličina, takođe, igra ulogu: veliki predatori love dovoljno veliki plen koji mogu dobro uočiti i na velikim udaljenostima, stoga ne moraju da se fokusiraju precizno poput lisice, čiji je plen male veličine i kreće se u nivou vegetacije.
U slučaju plena se, uglavnom, javlja okrugla ili horizontalna zenica u zavisnosti od toga gde treba da gledaju da bi izbegle lovce. Okrugla zenica je karakteristična za životinje čiji grabljivci prilaze s bilo koje strane: na primer, zečevi ili glodari koje love drugi sisari, ali i ptice.S druge strane, horizontalna zenica je tipična za životinje čiji lovci se nalaze na kopnu, te ne moraju da paze na ono što se dešava na nebu. Pored toga, činjenica da je u ovom slučaju vidno polje zatvoreno odozgo smanjuje šansu da ih zaslepi sunčeva svetlost.
Horizontalne zenice biljojeda, isto tako, imaju druge mehanizme koji dodatno poboljšavaju njihovu sposobnost da identifikuju potencijalne pretnje. Najkarakterističnije je da – kada se glava pomera gore-dole tokom ispaše – očna jabučica se rotira, tako da se zenice uvek nalaze u položaju da nikada iz vidnog polja ne gube horizont. Druga je takozvana corpora nigra, koju poseduju neke životinje poput konja i goveda: sastoji se od struktura u obliku grozda u šarenici koje deluju kao filter protiv odsjaja.Konačno, njihove oči se obično nalaze sa strane, što im omogućuje da imaju vidno polje od skoro 360º – tako da mogu da vide predatore koji im se približavaju iz skoro svakog pravca.
Ali kako istraživači tvrde, ovi obrasci ne moraju uvek da budu ispunjeni jer mnogi biljojedi imaju kružne zenice i frontalno postavljene oči. Razlog za ovo je najverovatnije činjenica da životinje koje vide sa određene visine moraju da imaju široko vidno polje da bi uočile šta se dešava u visini njihovih očiju i noću. Iz tog razloga životinje kao što su krave, majmuni i sam čovek imaju okrugle zenice.
(Nacionalna geografija)
