Разлике које живот значе: какве има ловац, а какве плен?
У зависности од тога да ли је животиња плен или ловац, имаћр зенице различитих облика. Пошто величина одређује количину светлости која улази у мрежњачу, велике зенице хватају више светлости и стога су погодније за гледање у мраку. Из тог разлога ноћне животиње обично имају веће зенице или су способне да регулишу њихову величину; типичан пример су мачке.
С друге стране, облик одређује две чињенице: видно поље и дубину поља. Први појам се односи на амплитуду вида, односно колико простора може да се види, а да се не помера глава: код људи, на пример, видно поље је 180º, иако је простор који може јасно да се препозна ограничен на фронталних 60º. У случају животиња са издуженом зеницом видно поље је ограничено – оне са хоризонталном зеницом имају ограничено видно поље изнад, док оне са вертикалном имају ограничено видно поље са стране. Дубина поља се односи на оштрину којом се виде предмети на одређеној удаљености: што је дубље, око може да се фокусира на већу дужину; а са смањеном дубином, у фокусу је само оно што се налази на одређеној удаљености од посматрача.
Опште правило је да ловци имају округле или вертикално издужене зенице, док плен има хоризонтално издужене или округле зенице.
У пракси, ове карактеристике су уско повезане са чињеницом да ли је животиња плен или грабљивац. Опште правило је да ловци имају округле или вертикално издужене зенице, док плен има хоризонтално издужене или округле зенице. Група истраживача са Универзитета у Kалифорнији и Дараму објавила је 2015. године студију о зеницама више од 200 врста копнених животиња и извукла занимљиве закључке.
Облик зенице зависи од две варијабле: начина лова и величине плена. Животиње које лове у чопорима обично имају округле зенице, док усамљени грабљивци имају вертикалне. Ово је тако из практичних разлога: плића дубина видног поља можда изгледа као тешкоћа, али за оне који имају такво видно поље то значи да се боље фокусирају на мали плен и да могу да процене када се он налази на дохват, јер ће тада јасно видети своју мету. Систем је користан за животиње које лове у трку и морају добро да оцене када је плен довољно близу. С друге стране, онима који лове у чопорима овај систем није потребан јер им бројност даје предност.
Величина, такође, игра улогу: велики предатори лове довољно велики плен који могу добро уочити и на великим удаљеностима, стога не морају да се фокусирају прецизно попут лисице, чији је плен мале величине и креће се у нивоу вегетације.
У случају плена се, углавном, јавља округла или хоризонтална зеница у зависности од тога где треба да гледају да би избегле ловце. Округла зеница је карактеристична за животиње чији грабљивци прилазе с било које стране: на пример, зечеви или глодари које лове други сисари, али и птице. С друге стране, хоризонтална зеница је типична за животиње чији ловци се налазе на копну, те не морају да пазе на оно што се дешава на небу. Поред тога, чињеница да је у овом случају видно поље затворено одозго смањује шансу да их заслепи сунчева светлост.
Хоризонталне зенице биљоједа, исто тако, имају друге механизме који додатно побољшавају њихову способност да идентификују потенцијалне претње. Најкарактеристичније је да – када се глава помера горе-доле током испаше – очна јабучица се ротира, тако да се зенице увек налазе у положају да никада из видног поља не губе хоризонт. Друга је такозвана corpora nigra, коју поседују неке животиње попут коња и говеда: састоји се од структура у облику грозда у шареници које делују као филтер против одсјаја. Kоначно, њихове очи се обично налазе са стране, што им омогућује да имају видно поље од скоро 360º – тако да могу да виде предаторе који им се приближавају из скоро сваког правца.
Али како истраживачи тврде, ови обрасци не морају увек да буду испуњени јер многи биљоједи имају кружне зенице и фронтално постављене очи. Разлог за ово је највероватније чињеница да животиње које виде са одређене висине морају да имају широко видно поље да би уочиле шта се дешава у висини њихових очију и ноћу. Из тог разлога животиње као што су краве, мајмуни и сам човек имају округле зенице.
(Национална географија)
