Ime Eve, prve žene, praroditelja, ukaljano je grehom neposlušnosti i kao takvo se zadržalo kroz pokolenja.
„Da nisi jeo s onog drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?
A Adam reče: Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.
A Gospod Bog reče ženi: Zašto si to učinila? A žena odgovori: Zmija me prevari, te jedoh.”
I tako su jedna žena i jedna zmija ostali večni krivci za progon iz Edena i lišavanje svih blagodeti koje su rajski vrtovi pružali prvim ljudima na Zemlji. Eva je pramajka svakog greha, a zmija omrznuta životinja, lukava, osuđena na večno puzanje u prašini.
Iako je ista ta zmija u kasnijim verzijama poistovećena sa prerušenim Satanom, u Bibliji je tačno okarakterisana kao „lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog”, čime se potvrđuje njen životinjski a poništava đavolski identitet. No, ni to joj nije bilo od velike koristi u daljem razvoju mita koji se pleo oko njenog imena.
Eva, žena koja se simbolično združila s lukavom zmijom kušajući zabranjene plodove, oglušivši se o Božju zapovest i privolevši naivnog Adama na greh, već tada je osudila sve buduće generacije žena na žig srama zbog prvobitne neposlušnosti. Zmija, čija simbolika krije raznolikosti u više mitologija širom sveta, nekako je ostala potisnuta biblijskom joj nanetom nepravdom kojom je sa sobom povukla i nesrećnu Evu.
Na većini umetničkih dela od srednjevekovne umetnosti preko renesanse do savremenenih pravaca Eva je prikazana možda i više u društvu zmije negoli Adama. Time je to zajedništvo žene i zmije sa svim negativnim asocijacijama koje izazivaju zapečaćeno do dana današnjeg.
Još jedna žena kojoj društvo na slikama i izvajanim figurama pravi neizostavna zmija jeste Higija. Nasuprot osramoćenoj Evi, Higija, kći Asklepija ili Eskulapa, boga medicine, simbolična zaštitnica farmacije i farmaceuta poštovana je i kao boginja zdravlja. Kao i njenom ocu posvećena su joj brojna svetilišta i kipovi širom stare Grčke. Žena kojoj su ode i himne ispevali.
O, Higijo, najmlađa
među božicama,
kad bih mogao živeti s tobom
do kraja svog života,
a ti da si mi naklonjena…
samo s tobom,
o’, predivna Higijo,
sve sjaji i cvate,
a milosrđe donosi radost.
Niko nije srećan bez tebe.
Arifron Sikionski (V– VI vek),
Himna Higiji.
Žena koja u rukama drži zmiju kao poslušnog kućnog ljubimca, čiji otrov cedi u posudu i time kontroliše zlo zmijskog venoma pretvarajući ga u lek. U medicini i farmaciji, simbolika zmije je upravo i to, dvojno dejstvo zmijskog otrova, koje zavisno od primene može biti lek ili otrov, kao i svi lekovi uostalom.
Ovaj savez žene i zmije bio je izuzetno poštovan i okarakerisan kao božanski, a u službi i na korist smrtnika. O značaju Higijinom govori i njeno pominjanje na početku Hipokratove zakletve (prelaz između V i IV veka pre nove ere).
Prvobitni prikazi Higije bili su samo sa zmijom, bez posude, ali kako je vremenom jačao njen kult tako je evoluirao i umetnički prikaz. Čak su i zmija i posuda u početku bili odvojeni da bi se kasnije spojili i postali simbol farmacije širom sveta.
Za razliku od hrišćanske dogme, antički svet je fizičko zdravlje povezivao sa zdravljem duše. Pitagorejci koji su zastupali ovo mišljenje su kao svoj amblem imali pentagram, Signum Pythagoricum, nazvan Hugieia (YGIEIA)što znači „zdravlje duše i tijela”. Ta harmonija je odražavana fizičkim, estetskim, misaonim, intiutivnim i duhovnim vežbama (koje su odgovarale pojedinim elementima: zemlji, vodi, vazduhu, vatri i etru). Time je pentagram odražavao savršenu ravnotežu pomenutih pet elemenata. Dobro je poznato kakvu je simboliku preuzeo pentagram u zapadnohrišćanskom učenju.
Ime Higije se do danas očuvalo u reči higijena koja podrazumeva niz mera vezanih za čistoću i red što osiguravaju zdravlje i kao takva deo je preventivne medicine.
Ime Eve, prve žene, praroditelja, ukaljano je grehom neposlušnosti i kao takvo se zadržalo kroz pokolenja.
Zmija se, pak, mimo ove dve žene provlačila i puzala od pamtiveka kroz mitologiju i verovanja, od dobra do zla, od rođenja do smrti, zatvarajući životni ciklus, ukazujući na dualnost života isto kao i svojeg otrova koji može biti i fatalan ali i lek.
(Ilustracija Pixabay/JeffJacobs1990)
(Pulse)
