Удаљену око 50 километара од града Чатарпура у Индији, храмови Kхарујахо с великим бројем етротских скулптура и специфичном архитектуром представљају једно од најинтересантнијих места на свету. Од колике су важности говори податак да их је Унеско уврстио на своју листу светске баштине. Већина је настала за време владавине династије Чандела, од 885. до 1000. године н.е. У том периоду је Kхарујахо био и престоница краљевства, због чега не чуди податак да је комплекс до 12. века бројао преко 85 храмова на 20 километара квадратних. Међутим, како је овај регион од 13. до 18. века био под контролом муслиманских династија, већина их је уништена. Данас их постоји 25, најпознатији је Kандарија Махадева.
Према локалној легенди, бог Месеца је завео прелепу девојку док је пливала у реци. Она је након 9 месеци родила сина, који је као одрастао човек остварио њен сан – подигао је храмове на којима су приказане људске страсти. Западни свет их је открио тридесерих година 19. века, захваљујући локалном становништву јер су били сакривени густом вегетацијом. Колико год су међусобом слични, сваки је јединствен на свој начин.
Сваки прати геометријски дизајн својствен хиндуистичких храмова, а изграђени су од локалног пешчара са изузетком темеља од гранита. Градитељи нису користили малтер, већ су се ослањали на технику „удубљења и испупчења” која је захтевала прецизно спајање. На фасадама је могуће видети сцене лова, давно заборављених ритуала и сексуалних односа. Деценијама након открића, изазивали су контроверзе. Многи ни данас не разумеју зашто се на њима налазе скулптуре људи током сексуланих односа израђене до најситнијих детаља и питају се какве то везе има с религијом.
Постоји претпоставка да су краљеви наређивали израду и постављање скулптура на којима су приказане еротске сцене да би подигли наталитет међу поданицима. Други, пак, верују да је локално становништво било задовољно својим животом, зато није презало да покауже оно што највише цени. Научници се делимично слажу са овом тврдњом и сматрају да је неизоставни део хиндустичке традиције – кама, као суштински део људског живота, чије приказивање није неуобичајено.
(Национална географија)
