Sećanja iz duboke prošlosti mogu završiti kao pogrešno zapamćena, a naučnici u najnovijoj studiji tvrde da, čak, i nedavna mogu da budu pogrešno zapamćena.
Naučnici koji istražuju našu sposobnost prisećanja oblika tvrde da ljudi mogu da pogreše nakon samo nekoliko sekundi. Taj fenomen su nazvali iluzijama kratkoročnog pamćenja.Čak ni u najkraćem roku, naše pamćenje možda neće biti potpuno pouzdano. Naročito kada imamo snažna očekivanja o tome kakav bi svet trebalo da bude, kada nam sećanje počne pomalo da bledi, čak i nakon jedne i po sekunde, dve sekunde ili tri sekunde, tada počinju da se upliću naša očekivanja, rekla je d. Marte Oten sa Univerziteta u Amsterdamu, prva autorka nove studije.
Ona i kolege napominju da su prethodna istraživanja pokazala da kada se ljudima prikaže rotirano ili odraz slova u ogledalu, oni često prijavljuju da vide slovo u njegovoj ispravnoj orijentaciji. Iako se to ranije pripisivalo pogrešnom viđenju oblika, naučnici su sumnjali u takvo objašnjenje. „Mislili smo da je verovatnije to učinak pamćenja. Dakle, dobro ste videli, ali čim to unesete u memoriju, stvari počinju da idu u pogrešnom smeru”, objasnila je Oten.
Istraživači su izveli četiri eksperimenta. U prvom, učesnici su pregledani da se osigura da su u stanju da dovrše osnovne zadatke vizuelnog pamćenja, pre nego što im se prikaže krug od šest ili osam slova, od kojih su jedno ili dva slika u ogledalu. Nakon nekoliko sekundi, učesnicima je prikazan drugi krug slova za koji je rečeno da ignorišu, a on je delovao kao distrakcija. Zatim su zamoljeni da iz niza odaberu oblik koji je bio na određenoj lokaciji u prvom krugu i ocene poutdanost tog izbora.
Rezultati 23 učesnika koji su često pokazivali visoku pouzdanost otkrili su da je najčešća greška bila odabir verzije u ogledaluciljanog oblika. To se događalo češće kada je bilo slovo. Izjavili su da su videli ispravno slovo u 37 posto slučajeva kada je pokazano slovo u ogledalu, u poređenju s 11 posto slučajeva za obratni prikaz.Naučnici tvrde da pristranost ukazuje da su greške uzrokovane znanjem o abecedi, a time i očekivanjima, a ne samo sličnostima u izgledu oblika. Broj grešaka je rastao s povećanjem perioda odlaganja ili nivoa distrakcije, ali samo tamo gde je ciljni oblik bilo slovo.
Naučnici ocenjuju da to pokazuje da se greške svode na pogreške ne u percepiranju oblika, već u kratkoročnom pamćenju, s obzirom da percepcija ne bi trebalo da se pogoršava tokom vremena. Autori dodaju da visoka pouzdanost s kojom su učesnici prijavili svoje odgovore takođe isključuje mogućnost da su odgovori jednostavno rezultat nagađanja učesnika. Otkrića su potvrđena rezultatima iz tri slična eksperimenta u kojima je učestvovalo 348 ispitanika. Studija je objavljena u časopisu Plos One.Autori studije žele da istraže da li postoje slični efekti u situacijama stvarnog sveta i za druge vrste sećanja, prenosi portal Zimo.
(Sputnjik)
