Сећања из дубоке прошлости могу завршити као погрешно запамћена, а научници у најновијој студији тврде да, чак, и недавна могу да буду погрешно запамћена.
Научници који истражују нашу способност присећања облика тврде да људи могу да погреше након само неколико секунди. Тај феномен су назвали илузијама краткорочног памћења. Чак ни у најкраћем року, наше памћење можда неће бити потпуно поуздано. Нарочито када имамо снажна очекивања о томе какав би свет требало да буде, када нам сећање почне помало да бледи, чак и након једне и по секунде, две секунде или три секунде, тада почињу да се уплићу наша очекивања, рекла је д. Марте Отен са Универзитета у Амстердаму, прва ауторка нове студије.
Она и колеге напомињу да су претходна истраживања показала да када се људима прикаже ротирано или одраз слова у огледалу, они често пријављују да виде слово у његовој исправној оријентацији. Иако се то раније приписивало погрешном виђењу облика, научници су сумњали у такво објашњење. „Мислили смо да је вероватније то учинак памћења. Дакле, добро сте видели, али чим то унесете у меморију, ствари почињу да иду у погрешном смеру”, објаснила је Отен.
Истраживачи су извели четири експеримента. У првом, учесници су прегледани да се осигура да су у стању да доврше основне задатке визуелног памћења, пре него што им се прикаже круг од шест или осам слова, од којих су једно или два слика у огледалу. Након неколико секунди, учесницима је приказан други круг слова за који је речено да игноришу, а он је деловао као дистракција. Затим су замољени да из низа одаберу облик који је био на одређеној локацији у првом кругу и оцене поутданост тог избора.
Резултати 23 учесника који су често показивали високу поузданост открили су да је најчешћа грешка била одабир верзије у огледалу циљаног облика. То се догађало чешће када је било слово. Изјавили су да су видели исправно слово у 37 посто случајева када је показано слово у огледалу, у поређењу с 11 посто случајева за обратни приказ. Научници тврде да пристраност указује да су грешке узроковане знањем о абецеди, а тиме и очекивањима, а не само сличностима у изгледу облика. Број грешака је растао с повећањем периода одлагања или нивоа дистракције, али само тамо где је циљни облик било слово.
Научници оцењују да то показује да се грешке своде на погрешке не у перцепирању облика, већ у краткорочном памћењу, с обзиром да перцепција не би требало да се погоршава током времена. Аутори додају да висока поузданост с којом су учесници пријавили своје одговоре такође искључује могућност да су одговори једноставно резултат нагађања учесника. Открића су потврђена резултатима из три слична експеримента у којима је учествовало 348 испитаника. Студија је објављена у часопису Plos One. Аутори студије желе да истраже да ли постоје слични ефекти у ситуацијама стварног света и за друге врсте сећања, преноси портал Зимо.
(Спутњик)
