Поједини научници сматрају да и код човека постоје супстанце које имају исту или сличну улогу као феромони код животиња.
Одавно је познато да инсекти луче посебне, лако испарљиве супстанце, које се називају феромони и служе им да привуку јединку супротног пола своје врсте. Утврђено је да и животиње луче феромоне.
Интересантно је тврђење да феромони
жене могу да утичу на другу женску особ
која је у дужем периоду у њеној близини,
те се дешава да имају синхроне менструалне циклусе.
За разлику од инсеката, којима за пријем информације служе антене, животиње имају развијен посебан пријемни орган. Тај орган се налази у њиховој носној дупљи и назива се „вемероназални орган”.
Винифред Катлер (Википедија)
Поједини научници сматрају да и код човека постоје супстанце које имају исту или сличну улогу као феромони код животиња. Др Винифред Б. Катлер из Филаделфије је први доказао присуство феромона код људи. Он и његови сарадници сматрају да феромони могу имати огроман утицај на партнера. Потврђено је да феромони које лучи мушкарац могу да утичу на менструални циклус жене, као и на њену репродуктивну моћ. Такође се сматра да су феромони одговорни за већу сексуалну привлачност жене током периода овулације.
Интересантно је тврђење да феромони жене могу да утичу на другу женску особу која је у дужем периоду у њеној близини, те се дешава да имају синхроне менструалне циклусе. Изгледа да је природна функција феромона веома значајна за опстанак врсте.
Сматра се да омогућавају избор партнера са различитом структуром имуносистема од сопственог. Као последица тога, потомци добијају у наслеђе разноврсније одбрамбене механизме који им омогућавају боље прилагођавање и преживљавање.
Другим речима, за човека лепота која се
може видети очима привлачнија је од
лепоте која се може осетити чулом мириса.
Експериментално је утврђено да женка миша бира мужјака са различитим генетичким предиспозицијама; такође, показало се да у току бременитости бира јединке које имају сличан генетички склоп. Изгледа да је природа и то подесила, јер су управо те јединке оне које се нагонски брину за очување свог потомства.
Лепота у очима (Википедија)
Зоолог Kлаус Ведекинд из Швајцарске је извео експеримент којим је потврдио да је и код човека утицај феромона на избор партнера исти. Жене су бирале ношене мајице мушкараца који су имали друкчији генетички склоп од њихових, док је у периоду трудноће избор пао на блиске рођаке.
Има и научника који се не слажу у потпуности са постојањем феромона код човека. Фурлов сматра да постоје феромонима сличне супстанце које почињу да се луче у току пубертета и спадају у групу стероида.
У току су бројне студије о феромонима код човека, и то углавном на тему утицаја на сексуалну привлачност међу половима. Ипак, показало се да су ефекти људских феромона на сексуалну привлачност много мањи него што се очекивало. Изгледа да човек има различита „чула за лепоту” него друге врсте.
Другим речима, за човека лепота која се може видети очима привлачнија је од лепоте која се може осетити чулом мириса.
(Тања Чанић-Млађеновић, РТС)
