Strukturu nauke o organizacije poslovanja dr Vladimir Nikolić vidi u okviru trodimenzionalne matrice, a umesto dosada dominantnog funkcijskog pristupa organizaciji poslovnog subjekta uvodi analitički pristup.
Mr Dobrivoj Ćuk
Pročitavši ovaj nesuđeni udžbenik („Nauka o organizaciji poslovanja – teorijski osnovi”), ne mogu a da ne izrazim čuđenje da se u naučnoj zajednici teško prihvata činjenica da istraživanje organizacije poslovanja (menadžmenta) treba da ima status posebne nauke. Na samom početku autor postavlja pitanje kako je to moguće, uprkos brojnim člancima u naučnim časopisima i još brojnijim naučnim skupovima i monografijama. Uporedo, organizacija poslovanja se predaje na univerzitetima širom sveta, a nastavu izvode nastavnici sa odgovarajućim naučnim zvanjima. Čuđenje izaziva još jedan podatak. Istraživanje organizacije poslovnih subjekata i dalje se zasniva na principima rukovođenja (od predviđanja do kontrole) Anrija Fajola, objavljenih 1916. godine i unekoliko korigovanim od strane američkih autora pre oko pedesetak godina.
Ova promišljanja su, verujem, bila povod autoru da pristupi teorijskom istraživanju sa osnovnom hipotezom: da istraživanje organizacije poslovanja jeste i može biti posebna nauka. Put njegovog istraživanja omeđen je zahtevima koje svaka nauka treba da poseduje, kako je to opisano u filozofiji nauka.
Međutim, prikaz najznačajnijih teorija
organizacije nam govori da je u njima prisutan
kontinualan uticaj upravo različitih
filozofskih učenja i filozofije nauke.
Uočava se da je velika pažnja posvećena upravo filozofskim pretpostavkama ove mlade nauke. Kako autor ističe, monografija je namenjena onima koji tek pristupaju naučnim istraživanjima. Zbog toga je u uvodu ovog poglavlja znatna pažnja posvećena prikazu brojnih filozofskih učenja. Interesantno je da ova materija po pravilu izostaje iz nastavnih planova i programa u našem visokom obrazovanju. Međutim, prikaz najznačajnijih teorija organizacije nam govori da je u njima prisutan kontinualan uticaj upravo različitih filozofskih učenja i filozofije nauke.
Naslovnica knjige
Složenost istraživanja organizacionih nauka, pa i u okviru predmeta i domena nauke o organizaciji poslovanja, ogleda se i u njenim filozofskim pretpostavkama, a dr Vladimir Nikolić ističe tri:
● Posebnosti istraživanja organizacije poslovanja;
● Teorijski i metodološki pluralizam, i
● Filozofija egzistencije, dakle posebno filozofsko učenje.
Iako je jasno da prikaz ove monografije ima ograničene mogućnosti, osećam potrebu da o tome treba reći još nekoliko reči.
Posebnost ovog istraživanja organizacije poslovanja odražava zahtev za uvažavanje: onoga što „jeste”, dakle, onoga što postoji, zatim, instumenata organizacije Bogdanova (a naročito: reč, a time i jezik, ideju i društvene norme), ulogu subjekta i subjektiviteta (kao specifične pojave), pa fenomen rada, svrhovitost (usmeravanje ka onome što doprinosi stvaranju vrednosti) i situacije. Možda područje istraživanja nauke o organizaciji poslovanja na najbolji način odražava Fajerabendov (Paul) stav da „sve ide” prilikom teorijskih i metodoloških istraživanja. Ovakav stav potkrepljen je odgovarajućim primerima u praksi.
Paul Fajerabend (Vikipedija)
Konačno, za filozofiju egzistencije, autor naglašava da se ona zasniva na genezi, počev od metodologije istraživanja društvenih nauka (ili, kako ih Diltaj (Vilhelm) naziva: duhovnih nauka) i filozofskih učenja fenomenologije i hermenautike. Pojam „intencionalnosti” karakterističan za fenomenologiju, Hajdeger (Martin) u okviru svog pogleda na filozofiju egzistencije preimenuje u „brigu” za postojanjem. Ovakva „briga” je u praksi organizacije poslovanja prisutna u obliku cilja, ili bolje reći, „korpe ciljeva” kojima treba težiti da bi poslovni subjekt opstao. S druge strane, Jaspers (Karl) ukazuje na uticaj kategorija prostora i vremena.
Ishodište čovekovog delanja kao posledice
brige, autor pronalazi u primeni hermeneutike
na faktičku situaciju organizacije poslovanja.
Takođe, ukazuje na neophodnost uvažavanja situacije karakteristične za organizaciju poslovanja: „Živeti u određenom trenutku vremena, dakle, sada znači da smo suočeni samo s konkretnim situacijama, koje rešavamo u svoju korist, i na koje reagujemo planiranjem i delanjem u svetu, gonjeni interesima svoga postojanja”.
Ishodište čovekovog delanja kao posledice brige, autor pronalazi u primeni hermeneutike na faktičku situaciju organizacije poslovanja. Neophodnost rešavanja problema prisutnih u faktičkoj – dakle, činjeničnoj situaciji organizacije poslovanja vodi do fenomena odlučivanja. A proces odlučivanja ima svoj logičku završnicu u izlaganju (formulisanju) odgovarajuće odluke. Transformacija fenomena odlučivanja u odluku odvija se prema (matematičkoj) relaciji preslikavanja. Pritom je hermeneutičko razumevanje, tumačenje (interpretacija) i izlaganje operator preslikavanja u datoj relaciji. U narednoj iteraciji se nagomilane odluke, sada kao posebni fenomen, preslikavaju u iskustvo, dakle, u znanje, karakteristično za organizaciju poslovanja.
Zaključujući prikaz ove monografije, može se istaći još nekoliko interesantnih i originalnih stavova. Na primer, autor insistira na osnovnim istraživanjima u okviru nauke o organizaciji poslovanja. Uvodi pojam poslovnog prostora, čime se otvara mogućnost razmatranja, pored preciziranja njenog predmeta, domen ove nauke, koji obuhvata istraživanje u okviru: poslovnog subjekta, jedinstvenog privrednog prostora (date države), međunarodnog okruženja, cyber space-a i kosmosa.
Strukturu nauke o organizacije poslovanja autor vidi u okviru trodimenzionalne matrice, a umesto dosada dominantnog funkijskog pristupa organizaciji poslovnog subjekta uvodi analitički pristup. Konačno, svojom teorijom proizvoda, zasnovanoj na metodološkom strukturalizmu, autor postavlja proizvod u središte istraživanja uz navođenje interesantne definicije proizvoda.
S obzirom na, u najmanju ruku različit pristup ovakvih monografija, bilo bi pogodno da se ovde prezentirane ideje, razmatraju na odgovarajući način, bile dostupnije praksi na odgovarajući način, ali i učiniti da ova knjiga dopre do mladih istraživača, odnosno, studenata master i doktorskih studija.
