Структуру науке о организације пословања др Владимир Николић види у оквиру тродимензионалне матрице, а уместо досада доминантног функцијског приступа организацији пословног субјекта уводи аналитички приступ.
Мр Добривој Ћук
Прочитавши овај несуђени уџбеник („Наука о организацији пословања – теоријски основи”), не могу а да не изразим чуђење да се у научној заједници тешко прихвата чињеница да истраживање организације пословања (менаџмента) треба да има статус посебне науке. На самом почетку аутор поставља питање како је то могуће, упркос бројним чланцима у научним часописима и још бројнијим научним скуповима и монографијама. Упоредо, организација пословања се предаје на универзитетима широм света, а наставу изводе наставници са одговарајућим научним звањима. Чуђење изазива још један податак. Истраживање организације пословних субјеката и даље се заснива на принципима руковођења (од предвиђања до контроле) Анрија Фајола, објављених 1916. године и унеколико коригованим од стране америчких аутора пре око педесетак година.
Ова промишљања су, верујем, била повод аутору да приступи теоријском истраживању са основном хипотезом: да истраживање организације пословања јесте и може бити посебна наука. Пут његовог истраживања омеђен је захтевима које свака наука треба да поседује, како је то описано у филозофији наука.
Међутим, приказ најзначајнијих теорија
организације нам говори да је у њима присутан
континуалан утицај управо различитих
филозофских учења и филозофије науке.
Уочава се да је велика пажња посвећена управо филозофским претпоставкама ове младе науке. Како аутор истиче, монографија је намењена онима који тек приступају научним истраживањима. Због тога је у уводу овог поглавља знатна пажња посвећена приказу бројних филозофских учења. Интересантно је да ова материја по правилу изостаје из наставних планова и програма у нашем високом образовању. Међутим, приказ најзначајнијих теорија организације нам говори да је у њима присутан континуалан утицај управо различитих филозофских учења и филозофије науке.
Насловница књиге
Сложеност истраживања организационих наука, па и у оквиру предмета и домена науке о организацији пословања, огледа се и у њеним филозофским претпоставкама, а др Владимир Николић истиче три:
● Посебности истраживања организације пословања;
● Теоријски и методолошки плурализам, и
● Филозофија егзистенције, дакле посебно филозофско учење.
Иако је јасно да приказ ове монографије има ограничене могућности, осећам потребу да о томе треба рећи још неколико речи.
Посебност овог истраживања организације пословања одражава захтев за уважавање: онога што „јесте”, дакле, онога што постоји, затим, инстумената организације Богданова (а нарочито: реч, а тиме и језик, идеју и друштвене норме), улогу субјекта и субјективитета (као специфичне појаве), па феномен рада, сврховитост (усмеравање ка ономе што доприноси стварању вредности) и ситуације. Можда подручје истраживања науке о организацији пословања на најбољи начин одражава Фајерабендов (Паул) став да „све иде” приликом теоријских и методолошких истраживања. Овакав став поткрепљен је одговарајућим примерима у пракси.
Паул Фајерабенд (Википедија)
Коначно, за филозофију егзистенције, аутор наглашава да се она заснива на генези, почев од методологије истраживања друштвених наука (или, како их Дилтај (Вилхелм) назива: духовних наука) и филозофских учења феноменологије и херменаутике. Појам „интенционалности” карактеристичан за феноменологију, Хајдегер (Мартин) у оквиру свог погледа на филозофију егзистенције преименује у „бригу” за постојањем. Оваква „брига” је у пракси организације пословања присутна у облику циља, или боље рећи, „корпе циљева” којима треба тежити да би пословни субјект опстао. С друге стране, Јасперс (Карл) указује на утицај категорија простора и времена.
Исходиште човековог делања као последице
бриге, аутор проналази у примени херменеутике
на фактичку ситуацију организације пословања.
Такође, указује на неопходност уважавања ситуације карактеристичне за организацију пословања: „Живети у одређеном тренутку времена, дакле, сада значи да смо суочени само с конкретним ситуацијама, које решавамо у своју корист, и на које реагујемо планирањем и делањем у свету, гоњени интересима свога постојања”.
Исходиште човековог делања као последице бриге, аутор проналази у примени херменеутике на фактичку ситуацију организације пословања. Неопходност решавања проблема присутних у фактичкој – дакле, чињеничној ситуацији организације пословања води до феномена одлучивања. А процес одлучивања има свој логичку завршницу у излагању (формулисању) одговарајуће одлуке. Трансформација феномена одлучивања у одлуку одвија се према (математичкој) релацији пресликавања. Притом је херменеутичко разумевање, тумачење (интерпретација) и излагање оператор пресликавања у датој релацији. У наредној итерацији се нагомилане одлуке, сада као посебни феномен, пресликавају у искуство, дакле, у знање, карактеристично за организацију пословања.
Закључујући приказ ове монографије, може се истаћи још неколико интересантних и оригиналних ставова. На пример, аутор инсистира на основним истраживањима у оквиру науке о организацији пословања. Уводи појам пословног простора, чиме се отвара могућност разматрања, поред прецизирања њеног предмета, домен ове науке, који обухвата истраживање у оквиру: пословног субјекта, јединственог привредног простора (дате државе), међународног окружења, cyber space-а и космоса.
Структуру науке о организације пословања аутор види у оквиру тродимензионалне матрице, а уместо досада доминантног функијског приступа организацији пословног субјекта уводи аналитички приступ. Коначно, својом теоријом производа, заснованој на методолошком структурализму, аутор поставља производ у средиште истраживања уз навођење интересантне дефиниције производа.
С обзиром на, у најмању руку различит приступ оваквих монографија, било би погодно да се овде презентиране идеје, разматрају на одговарајући начин, биле доступније пракси на одговарајући начин, али и учинити да ова књига допре до младих истраживача, односно, студената мастер и докторских студија.
