У Пекингу је, од13. до 20. августа, одржан Светски филозофски конгрес, 24. по реду, у организацији Међународне асоцијације филозофских друштава (ФИСП). Главна тема (мото) скупа била је: „Учити да би се био човек”, а био је то овога пута позив учесницима да „истраже димензије људског пред изазовима које искушава човечанство”.
Проф. Др Милан Д, Тасић
Имајући у виду управо богато филозофско наслеђе у оквиру различитих цивилизација и култура током миленијума до данас, а што би – по речима организатора – могла филозофија да оствари кроз плодну интеракцију с другим дисциплинама, како друштвеним, тако и природним.
У својој поздравној речи, Дермот Моран,
председник Асоцијације, подсетио је да су
се двојица савременика, Конфучије и
Хераклит, на размеђу шестог и петог
века пре нове ере, нашла у основи будуће
филозофске мисли на Истоку и Западу,
али су тек од Новог доба две мисли почеле
да видљиво утичу једна на другу.
Церемонија отварања одржана је у Великој народној скупштини (на тргу Тијенанмен), пред око 6.000 учесника из 120 земаља света, док се рад Конгреса одвијао у Кинеском националном центру за конференције и на Пекиншком универзитету. (Занимљиво је да је до сада највећи број учесника – 3.200! – био на 20. скупу у Бостону, 1998 године, да би овога пута било регистровано, чак, 7.352 учесника и пријављено више од пет хиљада радова).
У својој поздравној речи, Дермот Моран, председник Асоцијације, подсетио је да су се двојица савременика, Конфучије и Хераклит, на размеђу шестог и петог века пре нове ере, нашла у основи будуће филозофске мисли на Истоку, односно Западу, али да су тек од Новог доба две мисли почеле да видљиво утичу једна на другу. Лајбниц је нпр. показивао интерес за кинеску филозофију, да, рецимо, дело „Књига пута и врлине”, Лао Цеа, бележи 150 превода на енглески језик до данас. Тако су и Пекиншки универзитет посетили, или држали предавања на њему у прошлом столећу: Џон Дјуи, Бертранд Расел (1920. ), Жан-Пол Сартр и Симон де Бовоар (1955.), а у новије време пак: Јирген Хабермас, Жак Дерида, Ричард Рорти и други.
Дермот Моран (Википедија)
Скупу су се обратили и председници Кинеског организационог комитета Хао Пинг и Лиу Ћианхуа.
Прво предавање на пленарној седници,
после свечаног отварања, одржао је
професор Ханс Јулиус Шнајдер (Потсдам)
„Може ли позивање на духовност да
премости културне и религијске разлике?”.
Сам рад се одвијао у пет пленарних седница, 10 симпозијума, 99 секција по областима, односно, више од 100 округлих столова и преко 160 студентских сесија. Примећујемо да су на прошлом скупу у Атини (2013.) ове бројке биле мање: 4 пленарне седнице, 7 симпозијума, 75 секција. Као што и сами називи, рецимо, тема за пленарне седнице упућују унеколико како се померао глобални филозофски интерес између два скупа. Наиме, на оном у Атини били су то: филозофски метод, филозофија и науке, филозофија као практична мудрост и филозофија и јавност, да овога пута буду налазимо, ја, заједница, природа, духовност и традиција. Или, пак, кад је реч о областима, пажњу филозофске јавности су сад имале да привуку, рецимо: космополитизам, филозофија информације, африканска (има се у виду дијаспора) филозофија, филозофија урођеничких култура, филозофија породице, филозофија аргументације и дигиталне културе, филозофија саветовања и терапије и друге, а којих није било на прошлом конгресу.
Иначе, прво предавање на пленарној седници, после свечаног отварања, одржао је професор Ханс Јулиус Шнајдер (Универзитета у Потсдаму) под називом: „Може ли позивање на духовност да премости културне и религијске разлике?”.
Лука Скарантино (Википедија)
Имамо и то да је Универзитет у Пекингу био организовао семинар о Карлу Марксу, а поводом двестоте годишњице од његовог рођења, односно 120 година од својег оснивања. Као и да су бројна филозофска друштва на маргини конгреса одржала састанке у оквиру својих редовних активности. Тако је и ФИСП изабрао свог новог председника, Луку Скарантина са Универзитета ИУЛМ, из Милана. Одређено је и место и време одржавања следећег конгреса – у Мелбурну (Аустралија), у августу 2023, године. Овај град је изабран тајним гласањем, већином од 36 гласова, док су Бразилија, Токио и Техеран добили 27, 20 и 6 гласова, како следи.
Поменимо и то да се светски филозофски конгреси одржавају сваке пете године и да је први од њих био 1900. године у Паризу. Били су на њему присутни Бертранд Расел, Анри Бергсон, Анри Поенкаре и други. Евоцирајући успомене, Расел ће рећи, рецимо, да му је сусрет с Ђузепеом Пеаном у тој прилици променио живот.
Напомена уредништва: На Светском филозофском конгресу у Пекингу говорио је имао аутор извештаја, истакнути српски математичар и филозоф, што поткрепљујемо следећим снимком.
