Сваки садржи стотине сићушних иглица које, кад се притисну на кожу, испуштају цепиво. Трик је у његовом постављању непосредно на кожу, пуну имунолошких ћелија на које се циља.
Научници су објавили да су осмислили први мобилни писач који може правити фластере величине јагодице прста из којих се вакцина испушта у тело помоћу микроиглица, а моћи ће да се користи за цепљење mRNA (гласничка РНК) цепивом против короне. Надају се да ће уређај придонети широј имунизацији људи који живе у удаљеним и сиромашним деловима планете. Kако функционише штампач?
Мада постоје многе препреке и такви тродимензионални (3D) принтери без сумње још неко време неће бити широко доступни, стручњаци у свету су поздравили откриће. Уређај исписује фластере од два центиметра. Сваки садржи стотине сићушних иглица које, кад се притисну на кожу, испуштају вакцину. Научници тврде да фластер пружа већу заштиту од типичног цепива. Трик је у његовом постављању непосредно на кожу, пуну имунолошких ћелија на које се циља. Kоја је предност фластера у удносу на класични убод иглом?
Уопштено, на осмишљавању оваквих фластера већ дуго се ради јер је производња скупа због коришћења великих машина за центрифугирање. Да би скратили процес израде, истраживачи су употребили вакуумску комору која усисава мастило писача на дно калупа за фластере, тако да оно доспева до врхова сићушних иглица.
Фластери с микроиглицама нуде низ предности. Поред осталог, могу се самостално примењивати, релативно су безболни, лакше ће их прихватити људи који зазиру од класичне вакцинације, дуже ће се очувати на собној температури. Познате вакцине против ковида-19 на бази гласничке РНК из Фајзера и Модерне морају се чувати у хладњаку, што је, показало се, изазвало компликације у дистрибуцији, особито у земље у развоју које су се јавно побуниле и осудиле неједнаку поделу доза за време пандемије.
Нови мобилни писач тестиран је с вакцинама поменутих двеју фармацеутских компанија, али међународни тим научника који га је смисио каже да је циљ прилагодити штампач свим врстама цепива. Подаци из студије објављени су у назчном часопису Nature Biotechnology. Роберт Лангер, суоснивач Модерне и један од аутора студије, AFP-у је рекао да се нада да би се писач могао употребити за „следећи сој коронавируса или у случају било које сличне здравствене кризе у будућности”.
Ана Јакленец, једна од ауторки студије из МИТ-ја (Massachusetts Institute of Technology), изјавила је да је предност справе у томе што би се могла послати у удаљена села сиромашних делова света и у избегличке кампове. У случају новог таласа болести попут еболе на тај начин би се, истиче она, „локално становништво брзо вакцинисало”.
На фластерима с микроиглицама ради се одраније за потребе короне, а они се кроз испис могу лако прилагодити и за вакцине које ће се користити за низ осталих болести, попут дечје парализе, оспица, рубеоле, грипа, хепатитиса. Уопштено, на осмишљавању оваквих фластера већ дуго се ради јер је производња скупа због коришћења великих машина за центрифугирање. Да би скратили процес израде, истраживачи су употребили вакуумску комору која усисава мастило писача на дно калупа за фластере, тако да оно доспева до врхова сићушних иглица.
Речена тинта састоји се од липидних наночестица које садрже гласничке РНК молекуле цепива и полимер сличан зашећереној води. Након што се оставе да се осуше, фластери се могу чувати на собној температури најмање шест месеци, показало је истраживање, а и месец дана на 37 Целзијусових степени. Одштампани фластери су тестирани на лабораторијским мишевима, а тренутно се проверавају на приматима, што би, у случају успешног исхода, резултирало испитивањима на људима. Један мобилни писач може израдити стотину фластера с микроиглицама за 48 сати. Но студија упућује на то да би их у догледно време, уз нека побољшања, могао исписати на хиљаде. А усто можете имати више комада.
Антоан Флаол, директор Института за глобално здравље Универзитета у Женеви, сматра да би се оваквим уређајима и производња и приступ цепивима могли увелике променити, упозоривши да све зависи од одобрења и масовне производње, што би могло потрајати годинама. Мањи је оптимиста Дeрик Картер, биохемичар и извршни директор америчке биотехнолошке компаније PAI Life Sciences. Он каже да се с производњом фластера са микроиглицама кубури 30 година јер је још нико није успео повећати на исплатив начин.
(Илустрација Stanford University)
(Индекс)
