Ljudsko biće stoga jeste presek svih kosmičkih stanja i događanja: iz tog Bića sve proističe i u njemu se sve sustiče. Šta bi Krug bez Trougla i obratno!?
Stevan Bošnjak
1. Život ljudske jedinke je interval.
2. Ovaj interval ima sledeće odlike:
-Zatvoren je i s leva i s desna
-Donja granica mu je Prva sekunda života, gornja granica mu je Zadnja sekunda života.
-Dužina intervala je, kolokvijalno na osnovu genetskih i iskustvenih pokazatelja, 1-4.109uniformnih segmenata, ovde sekundi (četiri milijarde vremenskih odsečaka).
-Infimum ili donja međa mu je jedna sekunda (1), supremum ili gornja međa mu je 4.109 sekundi ili oko 128 godina.
3. Formula:
L=a/b, a-1/b+1, a-2/b+2…a-(a-1)/a-1…a-a/a → 0/a=0
a=const/b=4.109/1 b=const/a=4.109/4.109=1
const=broj elemenata intervala, ovde sekundi života= 4.109
L=4.109/1, (4.109)-1/1+1, (4.109)-2/1+2…(4.109)-[(4.109)–1)]/(4.109)-1…
(4.109)-(4.109)/ (4.109)→ 0/(4.109)=0
U brojiocu formule je monotono opadajuća Budućnost, koja u prvom članu intervala, odnosno prvoj sekundi života ima maksimalnu vrednost a u poslednjem članu, odnosno poslednjoj sekundi života minimalnu. U imeniocu formule je monotono prirastajuća Prošlost koja u prvom članu ima najmanju, a u poslednjem najveću vrednost.
4. Ovaj interval je skup realnih brojeva, ovde sekundi koji se nalaze između dva realna broja bia. Ovde sam izmenio konvenciju i odlučio (prednost sam dao Budućnosti) da je b manji od ova dva granična broja, a da je a veći. Stoga je b donja granica intervala i iznosi 1, a je gornja granica intervala i iznosi 4.109. Ova razlika: a–b je dužina intervala, odnosno života. Kako i a i b ulaze u sastav intervala, ovaj je interval zatvoren (što mnoga verska učenja ne prihvataju, a verovatno i potajne želje i nade svih mislećih i empatičkih bića). Stoga bilo koji broj [(x) odnosno bilo koja sekunda života] između a i b, pripada zatvorenom intervalu i zadovoljava relaciju: b ≤ x ≤ a
[b,a]
1 ≤ x ≤4.109
5. Iz: L=a/b, a-1/b+1, a-2/b+2,…a-(a-1)/a-1…a-a/a → 0/a=0
a=const/b=4.109/1 b=const/a=4.109/4.109=1, sledi:
L=const/b/const/a, (const/b)-1/const/a+1, (const/b)-2/const/a+2…
(const/b)-(const/b-1)/(const/b-1),(const/b)-(const/b)/(const/b) → 0/(const/b)=0
Vidimo da je monotono opadajuća budućnost količnik konstante, odnosno ukupnog broja članova intervala i prošlosti, dok je monotono prirastajuća prošlost količnik konstante i budućnosti. Konstanta je, kako je rečeno, opseg intervala i, po konvenciji sadrži 4 milijarde članova ili 4 milijarde uniformnih odsečaka vremena, odnosno sekundi.
*
Dodatak
A. Matrica života
Prošlost Sadašnjost(Sad) Budućnost
0 0 0
0 1 2
-1 2 3
-2 3 4
… … …
–(n-1) n n+1
Sadašnjost =n–(n-1) = n+1-n =1
B.Ugao života: trigonometrijski ples
Čine njegovi uniformni jedinični momenti i uniformna jedinična prošlost kroz uniformno Sad čija je vrednost uvek 1
Život je sinus struje Sadašnjice
Prošlost je kosinus Života
Sad je tangens Prošlosti i njen kotangens.
Ukoliko zamislimo moment rođenja kao teme jediničnog ugla, onda su njegove nalegle stranice Sadašnjost i Prošlost a ona naspramna je Budućnost. U momentu rođenja postoji samo Prvo Sad i Nulta Prošlost, tren kasnije je to već pun dvoznak: Drugo Sad-Prva Prošlost… sledi Treće Sad-Druga Prošlost… itd. Život je tada ceo taj trougao unutar koga bruji trigonometrija Sadašnjosti, Prošlosti i Budućnosti.
Svaki je čovek jedan vaseljenski vibrato, jedan celovit kosmički ples.
(…Sinus ugla života je količnik Budućnosti i Sadašnjosti, Kosinus tog ugla je količnik Prošlosti i Sadašnjosti, Tangens ugla života je količnik Budućnosti i Prošlosti, Kotangens ovog ugla je količnik Prošlosti i Budućnosti…)
C.Simbolika
Bezlično-vasionsko vreme je, piktorijelno predstavljeno: Krug.
Za njega otuda važi matematika kruga i sve što proističe iz datih prostornih odnosa obima i prečnika kruga.
Lično-individualno–životno vreme pojedinca je, piktorijelno predstavljeno: Trougao i za njega, kao i u gornjem slučaju, važi odgovarajuća matematika (trigonometrija).
U oba slučaja, proishodeća filozofija je posledica adekvatnih matematičkih postupaka i introspektivnih, dakle strukturalističkih psiholoških uvida i direkcija.
Ono što mi predstavljamo, prostorno kao vreme (čulo za vreme nemamo, već ga samo posredujemo preko prostornih čula) jeste taj nezainteresovani bezlični krug u kom jedna lična tačka igra ulogu centra iz kog izrasta individualni trougao vremena i života(u svemu onako kako sam prethodno objasnio). Posledična filozofija koja izrasta iz ove objedinjenosti kruga i trougla počiva na gorečenim matematikama i strukturalističkim kognitivnim uvidima.
Čoveka i Vasionu, Život i Vreme, Teoriju i Praksis, sažimaju u jedinstvenu pojavu taj Trougao koji raste u Krugu kao plod u materici i taj krug koji tom plodu daje priliku da jednom, nekada, prevaziđe granice Prvog beskraja (definisanog brojem π i simbolom ∞) i možda ih i nadiđe.
Ljudsko biće stoga jeste presek svih kosmičkih stanja i događanja: iz tog Bića sve proističe i u njemu se sve sustiče.
Šta bi Krug bez Trougla i obratno!?
Izjednačavanje kruga i trouglakoji raste unutar kruga je moguće samo uz pomoć koeficijenata transformacije i to ne samo u matematičkom već i u simboličkom, filozofskom, kosmološkom, psihološkom i egzistencijalnom smislu… ali, iz matematičkog svi ostali proističu:
Površina kruga je r2π, površina trougla čije stranice a i b grade prav ugao je ab/2=r2/2(ovde: a=b=r ).
Izjednačimo:
r2π = r2/2 za neki koeficijent transformacije ψ
r2π = ψ r2/2
ψ = r2π/ r2/2=2π
Koeficijent transformacije je dakle 2π, njemu inverzan je 1/2π, a njihov proizvod daje Jedinicu bez ostatka, koja u jednakoj meri raduje obe stvarnosti: objektivnu i subjektivnu, fizičko-kosmološku i psihološko-matematičku.
