Нисам никад тражио ванземаљце, а можда сам их случајно срео усред Београда. На петом спрату Машинског факултета смо се лепо дружили. Чак су обећали да ће ми се јавити, да не испадне да сам узалуд делио посетнице. Да вас више не мучим, поштовни читаоци. Назвао сам их Фулеренијанци, звучи као становници неке далеке планете. А они су, у ствари, дружина високошколаца на мастер и докторским студијама, која је установила почетничку иновативну компанију ZeptoHyperTech, у саставу ZEPTER GROUP. Назвао сам их по најсавршеијем молекулу у космосу, фулерену (CO60), који изучавају из разних углова и примењују у различитим производима, под будним оком проф. др Ђуре Коруге. Немојте се изненадити ако ускоро њихова промишљања освану и на страницама „Галаксије”.
Наравоучрније: осмотрите их пажљиво из оба угла, уколико нешто приметите што је мени промакло брзо ми јавите.
(Упутство: наслов ћитајте раздвојено или разделно, по Вуку „као што је написано, да ме надлежни не оптуже за увођење на мала врата непознате појаве).
Poštovani,
ja bih Vas zamolio da promišljanja dragih ljudi ostavite za ovaj sajt a ne za magazin, koji bi trebalo da je časopis za popularizaciju nauke, a ne naučni časopis – bar ja tako shvatam, ali Vi svakako vodite uredjivačku politiku… Baš su tekstovi g-ina Koruge najnerazumljiviji koje sam ikada pročitao, a sumnjam da će ih prosečni čitaoc magazina takođe razumeti, naravno, ukoliko nije vrhunski stručnjak biohemije, biofizike i sličnih disciplina.
Naravno da je moja želja da časopis ide koracima stare Galaksije, ali verovatno ništa od toga. Moram da priznam da sam razočaran tekstovima koji bi trebali da budu razumljiviji široj publici, a da mlade ljude polako usmerevaju na put nauke.
Na svu sreću postoje takvi magazini u Srbiji: Planeta, National Geographic Srbija, Elementi, Odiseja. Ja ih rado čitam i preporučujem svima koje nauka zanima.
Vama želim sve najbolje i da sa mnogo uspeha vodite ovaj portal i magazin.
Pozdrav,
Goran
Драги Горане, драгоцено нам је свако мишљење, поготово читалачко. Галаксија заиста нимало не подсећа на набројане магазине, а ни на своју претходницу коју сам, такође, имао задовољство да уређујем. Она је у дословном смислу научни магазин, степеницу-две испод научног часописа. Такво издање никада није постојало на овим просторима, треба времена да се на то навикне. У сваком случају, могу да је прате образовани појединци, од матураната одликаша до академика. Јединственост концепта огледа се у томе што аутори без ичијег уплитања, па и мојег, исказују своје погледе на поједине појаве и истраживања. Што се професора Ђуре Коруге, тиче он је у Галаксију донео најузбудљивије и најсавременије трагање за својствима фулерена или угљеника-60, какво се нигде другде у свету не примењује. И за то треба мало времена да се схвати смисао таквог подухвата. Захваљујем на искреним и добронамерним опаскама,. Свако добро, Станко Стојиљковић
П.с. погледајте колумну 8 или 12 х, изаберите (https://galaksijanova.rs/8-ili-12-h-izaberite/) и уверићете се да је овакав уређивачки приступ изазвао знатижењу у свету као ниједан до сада научнопопуларни часопис или магазин са југослевенских простора до сада.