Prvi put u istoriji postignuta, ali naučnici ne znaju kako da je ponove.
Naučnici su potvrdili da su prošle godine, prvi put u istoriji, postigli reakciju nuklearne fuzije koja se samoobnavlja, čime su došli korak bliže repliciranju hemijske reakcije koja se konstantno dešava na Suncu. Problem je što nisu sigurni kako da je ponove. Nuklearna fuzija se dešava kada se dva atoma spajaju i stvaraju teži atom, oslobađajući u tom procesu ogromnu količinu energije. Taj proces jeste izuzetno teško rekreirati u veštačkim uslovima i laboratoriji zato što mu je potrebna visokoenergetska sredina kako bi se reakcija obnavljala.
Najpoznatiji primer nuklearne fuzije je naše Sunce, na kom se neprestano atomi vodonika spajaju i stvaraju helijum, oslobađajući energiju.Fuzija se odigrava i u fazama supernova, kada zvezde eksplodiraju, ali je količina energije u tim procesima toliko velika da omogućava stvaranje težih molekula, poput gvožđa.U veštačkim uslovima na Zemlji, međutim, taj proces je mnogo teže započeti. Kako bi nuklearna fuzija postala stabilan izvor beskonačne čiste energije za čovečanstvo, naučnici prvo moraju da postignu paljenje, poznato i kao Losonov kriterijum.
Prema njemu, kada je količina energije koju generiše reaktor veća od količine energije koju gubi (oslobađa u okolinu) i ako se dovoljno energije zadrži u gorivu (atomima koji se spajaju) onda sistem postaje samoodrživ i podrazumeva se da je upaljen.Paljenje se obično dešava u izuzetno intenzivnim sredinama, ali istraživači u postrojenju Nacionalne laboratorije Lorens Livermor u Kaliforniji već više od decenije usavršavaju tehniku i sada su potvrdili da je njihov prošlogodišnji eksperiment 8. avgusta stvorio prvo uspešno paljenje u istoriji.„Ovo je prvi put da smo prešli Losonov kriterijum u laboratoriji”, kaže nuklearna fizičarka Eni Kričer za časopis New Scientist.
Da bi to postigao, tim je postavio kapsulu tritijuma sa gorivom deuterijuma u sredinu pozlaćene komore od osiromašenog uranijuma i u kapsulu ispalio 192 lasera, što je uspelo da stvori samoodrživu reakciju nuklearne fuzije.Pod ovim uslovima, atomi vodonika počeli su da se spajaju oslobađajući 1,3 megadžula energije tokom stotinu trilionitih delova sekunde.Tokom prethodnih godinu dana, naučnici su pokušali da repliciraju rezultat u četiri slična eksperimenta, ali su samo uspeli da proizvedu polovinu energije rekordnog prvobitnog opita.
„Paljenje je izuzetno osetljivo čak i na najmanje promene koje su jedva primetne, poput razlika u strukturi svake kapsule i intenziteta lasera”, objašnjava Kričerova.Naučnici sada hoće da utvrde šta je tačno potrebno da bi se postiglo paljenje i kako da reakciju učine otpornijom na male promene i greške.Bez tog znanja, čitav proces ne može da se uveća na razmere potrebne za stvaranje fuzionih reaktora sposobnih da snabdevaju gradove i države, što je konačni cilj.
(RTS)
Da bi transmutacija hemiskih elemenata(ali ne hemiska reakcija)nastavila potrebno je ostvariti jos dva uslova.Konstantni dovod goriva i da se reakcija odvija u jednosmerno ekstremno jakom konstantno odrzivom el.polju.Medjutim potrebno je voditi racuna o odnosu el.polja i samog paljenja goriva.Mora da se sinhronizuju.
Odnos teorije i prakse. 1. Teorija: telo potopljeno u vodu istisnu će onoliko vode kolika je zapremina toga tela. Praksa: telo uistinu istisne onoliko vode kolika je njegova zapremina. Teorija i praksa se slažu. 2. Teorija: kad se telo izvadi iz vode, nivo vode će se vratiti kao što je bio pre potapanja tela u vodu. Praksa: i na telu i na zidovima posude ostaje zaostala voda. Dok je debljina vodenog sloja takva da se voda može kapljično odvojiti, nivo vode će se povećavati. Kad ostane tanki vodeni film, koji se može ( ili ne može dovoljno brzo) povezati u kapljicu, okolni uticaj će dovesti do isparavanja tog tankog sloja. I ma koliko zanemarljiva količina to bila u čoveku dokučivim merilima, praksa ne odgovara teoriji. A ovde je reč o vodi. A ako to primenimo na uslove fuzije, to više nije zanemarljiva količina a uslovi koji utiču na to ogromni.