Kada tela postoje u zakrivljenom prostoru, mogu da se kreću bez pritiska na bilo šta.
Godine 1687. ser Isak Njutn je postavio zakone kretanja u Principia Mathematica– zakone koji su i dalje istiniti više od 300 godina kasnije. U zakonu održanja impulsa, primetio je da će impuls sistema uvek ostati konstantan, što znači da kada se objekat kreće, mora da se gura protiv nečeg drugog.Međutim, u novoj studiji, istraživači su otkrili da ovaj fundamentalni zakon možda nije univerzalno istinit, i da se može razlikovati barem u zakrivljenom prostoru.
Sprovođenjem eksperimenata naučnici iz Tehnološkog instituta Džordžija u SAD otkrili su da je tačno suprotno – da kada tela postoje u zakrivljenom prostoru, mogu da se kreću bez pritiska na bilo šta.U recenziranoj studiji, objavljenoj u Proceedings of the National Academi of Sciences, tim je stvorio robota koji je držan zatvoren na sfernoj površini sa onim što su opisali kao „neviđene nivoe izolacije od svojeg okruženja”.Ovo je učinjeno da bi se osiguralo da samo efekti sfere budu u akciji.
Vodeći istraživač Zeb Roklin rekao je: „Dozvolili smo našem objektu koji menja oblik da se kreće po najjednostavnijem zakrivljenom prostoru, sferi, kako bismo sistematski proučavali kretanje u zakrivljenom prostoru.Saznali smo da se predviđeni efekat, koji je bio toliko kontraintuitivan da su ga neki fizičari odbacili, zaista dogodio- kako je objekt menjao svoj oblik, on se pomerao napred oko sfere na način koji se ne može pripisati interakcijama sa okolinom.”
Iako je bio značajan napredak, efekti uočeni u ovoj sferi bili su izuzetno mali, što znači da verovatno neće dovesti do mašina za trajni pokret.Međutim, ova studija o efektima stvorenim zakrivljenim prostorom mogla bi se pokazati kao ključna vrednost u oblasti precizne robotike, slično vremenu kada su naučnici otkrili da gravitacija pomera frekvenciju satelitskih komunikacija.Ali ona studija je povezana sa Ajnštajnovim istraživanjem koje je pokazalo da je sam prostor zakrivljen, što je navelo tim da veruje da na kraju, principi kako se zakrivljenost prostora može iskoristiti za kretanje, mogu omogućiti i svemirskim letelicama da se kreću po visoko zakrivljenom prostoru oko crne rupe.Sam eksperiment se pokazao kao izazov, jer su morali da ispitaju objekat u sferi bez razmene zamaha sa okolinom.
Nastojeći da to postigne, tim je dozvolio da se broj motora vozi po zakrivljenim stazama u sistemu koji je pričvršćen za rotirajuće vratilo, osiguravajući da motori uvek rade u sferi.Da bi se trenje svelo na minimum, osovina je bila podržana vazdušnim ležajem, pa je čak bila i kalibrisana sa Zemljinom gravitacijom kako bi se dalje minimizirale sve preostale sile.Istraživači su otkrili da dok su se ovi objekti kretali, gravitacija i trenje jesu vršili silu na njih, ali izgleda da su se kombinovali sa efektima zakrivljenosti „da bi proizveli čudnu dinamiku sa svojstvima koja nijedna sama ne bi mogla da izazove”.
(Webtribune)
Hahaha,vec su ispitali sferni motor.Efekat generisanog kreanja se zasniva na zakrivljenosti prostora I postoji cak I kod veoma malih masenih objekta.
P.S
To isto vazi i van sfere veoma blizu njene povrsine.Zakrivljenost prostora je i unutra i spolja masivne sfere.Takodje nije tacno da se ne moze generisati velika sila,prikrivaju.Oni tvrde da nije bitno kojom se brzinom objekti krecu jedan u odnosu na drugi ali da je eto vaznije da efekat postoji ali da opet prakticno nije iskoristiv.Ako vi pokrenete objekat prvom kosmickom brzinom u ravni sa povrsinom zemlje,prateci prostornu zakrivljenost planete,onda ce objekat ostvariti orbitalnu ravnotezu.To znaci da su centrifugalna i gravitaciona sila jednake ali suprotnog smera.Medjutim ako bi se objekat kretao deset puta brze od prve kosmicke brzine,normalno je ocekivati desetostruko mocniju centrifugalnu silu u odnosu na gravitacionu silu.Ako sada to primenimo na masivnu sferu i ziroskop onda imamo sledecu relaciju.Privlacenje izmedu ziroskopa i masivne sfere je izuzetno mala ali postoji.Na primer neka G sfere iznosi 1 mm /s^2, to znaci da bi se maseni objekat udaljio i odvojio od gravitacionog privlacenja sfere potrebna je veoma mala brzina reda velicine cm/s .Ako bi se sada ziroskop povezalo sa sferom i zavrtilo recimo 100 m/s,centrifugalna sila bibila enormna.Normalno zavisi od velicine i mase oba objekta ali sila bi bila fantasticno mocna da objekat pokrene i ubrzava.To je isto kao da mi neko tvrdi da objekat koji se krece u ravni sa povrsinom zemlje brzinom od 100 km/s na njega ne deluje ekstremno mocna centrifugalna sila.
P.S 2
Za 10 puta vecu brzinu u odnosu na prvu kosmicku brzinu,centrifugalna sil je blizu 100 X mocnija a ne 10X.
Ono sto je jos vaznije,takav motor ne funkcionise u snaznijim gravitacionim poljima ili zakrivljenima.To je stoga sto takva polja guse odnosno deformisu tanano polje sfere.Zato sam ih nazvao parazitna gravitaciona polja.Da bi sferni motor funkcionisao u takvom okruzenju potrebno je osloboditi je interferencije.To znaci ako bi smo hteli da se krecemo slobodno po solarnom sistemu onda sferni motor mora biti doveden do trece ,kosmicķe brzine.Moze se isprobati i u zemljinoj orbiti oxlobodjen zemljine teze,zakrivljenja.