Први пут у историји постигнута, али научници не знају како да је понове.
Научници су потврдили да су прошле године, први пут у историји, постигли реакцију нуклеарне фузије која се самообнавља, чиме су дошли корак ближе реплицирању хемијске реакције која се константно дешава на Сунцу. Проблем је што нису сигурни како да је понове. Нуклеарна фузија се дешава када се два атома спајају и стварају тежи атом, ослобађајући у том процесу огромну количину енергије. Тај процес јесте изузетно тешко рекреирати у вештачким условима и лабораторији зато што му је потребна високоенергетска средина како би се реакција обнављала.
Најпознатији пример нуклеарне фузије је наше Сунце, на ком се непрестано атоми водоника спајају и стварају хелијум, ослобађајући енергију. Фузија се одиграва и у фазама супернова, када звезде експлодирају, али је количина енергије у тим процесима толико велика да омогућава стварање тежих молекула, попут гвожђа. У вештачким условима на Земљи, међутим, тај процес је много теже започети. Како би нуклеарна фузија постала стабилан извор бесконачне чисте енергије за човечанство, научници прво морају да постигну паљење, познато и као Лосонов критеријум.
Према њему, када је количина енергије коју генерише реактор већа од количине енергије коју губи (ослобађа у околину) и ако се довољно енергије задржи у гориву (атомима који се спајају) онда систем постаје самоодржив и подразумева се да је упаљен. Паљење се обично дешава у изузетно интензивним срединама, али истраживачи у постројењу Националне лабораторије Лоренс Ливермор у Калифорнији већ више од деценије усавршавају технику и сада су потврдили да је њихов прошлогодишњи експеримент 8. августа створио прво успешно паљење у историји. „Ово је први пут да смо прешли Лосонов критеријум у лабораторији”, каже нуклеарна физичарка Ени Кричер за часопис New Scientist.
Да би то постигао, тим је поставио капсулу тритијума са горивом деутеријума у средину позлаћене коморе од осиромашеног уранијума и у капсулу испалио 192 ласера, што је успело да створи самоодрживу реакцију нуклеарне фузије. Под овим условима, атоми водоника почели су да се спајају ослобађајући 1,3 мегаџула енергије током стотину трилионитих делова секунде. Током претходних годину дана, научници су покушали да реплицирају резултат у четири слична експеримента, али су само успели да произведу половину енергије рекордног првобитног опита.
„Паљење је изузетно осетљиво чак и на најмање промене које су једва приметне, попут разлика у структури сваке капсуле и интензитета ласера”, објашњава Кричерова. Научници сада хоће да утврде шта је тачно потребно да би се постигло паљење и како да реакцију учине отпорнијом на мале промене и грешке. Без тог знања, читав процес не може да се увећа на размере потребне за стварање фузионих реактора способних да снабдевају градове и државе, што је коначни циљ.
(РТС)
Da bi transmutacija hemiskih elemenata(ali ne hemiska reakcija)nastavila potrebno je ostvariti jos dva uslova.Konstantni dovod goriva i da se reakcija odvija u jednosmerno ekstremno jakom konstantno odrzivom el.polju.Medjutim potrebno je voditi racuna o odnosu el.polja i samog paljenja goriva.Mora da se sinhronizuju.
Odnos teorije i prakse. 1. Teorija: telo potopljeno u vodu istisnu će onoliko vode kolika je zapremina toga tela. Praksa: telo uistinu istisne onoliko vode kolika je njegova zapremina. Teorija i praksa se slažu. 2. Teorija: kad se telo izvadi iz vode, nivo vode će se vratiti kao što je bio pre potapanja tela u vodu. Praksa: i na telu i na zidovima posude ostaje zaostala voda. Dok je debljina vodenog sloja takva da se voda može kapljično odvojiti, nivo vode će se povećavati. Kad ostane tanki vodeni film, koji se može ( ili ne može dovoljno brzo) povezati u kapljicu, okolni uticaj će dovesti do isparavanja tog tankog sloja. I ma koliko zanemarljiva količina to bila u čoveku dokučivim merilima, praksa ne odgovara teoriji. A ovde je reč o vodi. A ako to primenimo na uslove fuzije, to više nije zanemarljiva količina a uslovi koji utiču na to ogromni.