MEĐU IZMEĐU

GALAKSIJE MEGAMEJZERI

341 pregleda
MCG+01-38-004 i MCG+01-38-005 (NASA, ESA)

Mnoge pojave u svemiru stvaraju različite oblike radijacije – od gama zraka velike energije, koji su najčešći oblik radijacije, do niskoenergetskih mikrotalasa i radio-talasa.

Mikrotalase, slične onima koje koristimo kada treba da podgrejemo ručak, stvaraju mnogi astrofizički izvori ‒ među njima su galaksije mejzeri (prema engleskom microwave lasers), te još snažniji emiteri koji se pomalo zlokobno nazivaju megamejzerima, i središta nekih galaksija.

Jedna od tih talasnih dužina pada pod
mikrotalasni režim nevidljiv za „Hablˮ,
ali mogu da je vide mikrotalasni teleskopi.

Posebno snažni izvori zračenja su svetla središta galaksija, koja se nazivaju još i aktivni galaktički nukleusi. Smatralo se da su puni energije zbog prisustva supermasivnih „crnih rupa”, koje uvlače okolnu materiju i izbacuju svetle mlazeve radijacije.

Dve galaksije koje su ovde prikazane, MCG+01-38-004 (gornja, crvenkasta) i MCG+01-38-005 (donja, plava) snimio je Nasin/Esin teleskop „Hablˮ. Galaksija MCG+01-38-005 (poznata još i kao NGC 5765B) posebna je vrsta mejzera. Aktivni nukleus galaksije pumpa ogromne količine energije, a ona stimuliše oblake vode koja je okružuje. Vodonik i kiseonik, sastavni elementi vode, sposobni su da apsorbuju nešto od te energije i reemituju je na specifičnim talasnim dužinama.

Jedna od tih talasnih dužina pada pod mikrotalasni režim nevidljiv za „Hablˮ, ali mogu da je vide mikrotalasni teleskopi. Galaksija MCG+01-38-005 je zato poznata još i kao vodeni megamejzer!

Astronomi mogu da upotrebe takve objekte za istraživanje fundamentalnih karakteristika svemira. Emisija mikrotalasa sa MCG+01-38-005 iskorišćena je za proračunavanje preciznih vrednosti brzine širenja svemira. Tu konstantu je postavio Edvin Habl, astronom čija su posmatranja dovela do otkrića širenja svemira i po kome je teleskop „Habl” dobio ime.

(Bojan Glavonić, RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

1 komentar

  • Prisustvo energija iz bližeg i daljeg kosmosa su unaokolo u našem bliskom prostoru, krupnije čestice se filtriraju u gornjem atmosferskom sloju. Što se tiče „crnih rupa“, ako su zabeležene nekakve okrugle mračne lopte to može da predstavlja ogromna tela poput planete i milijardama puta veće od naše planete, zamislite gravitaciju tolikog tela, (ako bi recimo naša planeta bila veličine Sunca ko bi imao jaču gravitaciju?)

Ostavite komentar